JEDNA JESTIVA, OD DRUGE SE UMIRE, A SKORO ISTE! Svake godine imamo slučajeve trovanja pečurkama, evo kako da ih razlikujete

Sezona pečuraka je uveliko počela, a njihova eksplozija se tek očekuje zbog čega treba biti oprezan prilikom branja, s obzirom na to da svake godine imamo slučajeve teških trovanja, na žalost i smrtne ishode.

Sada, međutim, već ima u šumama berača, što zbog prodaje pečuraka, što zbog konzumacije, koja bi mogla biti opasna, ukoliko se neko uhvati gljive koja nije jestiva.

Mediteranske gljive se pojavile u Srbiji

Trenutna pojava pečuraka u šumama, kao i njihov broj i prisutne vrste se, prema rečima sagovornika uklapa vremenski, ali je novina da su se u poslednjih par godina u našim krajevima pojavljuju pečurke koje nisu sa našeg podneblja, već sa Mediterana.

- Do kraja maja skoro sve vrste pečuraka kreću u brdskim krajevima, do nekih 800 metara nadmorske visine. U planinama se to dešava mesec dana kasnije. U poslednjih mese dana sporadično ima vrganja u nižim delovima, i lisičara ima - kaže Jelenković.

Koliko tačno gljiva ima u Srbiji teško je reći. Na Fruškoj gori ima čak 1.500 vrsta, na Kopaoniku više od 600, a jedno je sigurno da su 63 vrste najčešće.

Novi trend u Srbiji

Našim pečurkama, pridružuju se i nove, koje nisu svojstvene našem podneblju.

- Poslednjih godina imamo pojavu, verovatno zbog temperatura koje se povećavaju, a to je sve veće prisustvo mediteranskih vrsta gljiva u našim krajevima. One su se prvo pojavile u okolini Niša, Svrljiga i Vranja, dole, gde je toplije. Svake godine se pojavi neka nova, i to je trend koji se nastavlja. Recimo, nađena je zlatna trubača, to je jedna vrsta lisičarke, koja je do sada bila prisutna samo na primorju. Imamo i nekih zvezdača, a sve su to vrste prisutne samo na Mediteranu - objašnjava Jelenković.

Dodaje da u Srbiji ima pečuraka koje se pojavljuju jednom u 30 godina, što zavisi od godine do godine, ali pre svega od sastava šume:

- Samo na Fruškoj gori je nađeno više od 1.500 gljiva, a u poslednjih 5 godina na Kopaoniku smo našli više od 600 vrsta. Gljive zavise od dendrologije, od sastava šuma i ostalog zemljišta. Što je različitija šuma, to ima više vrsta gljiva. Kopaonik je hendikepiran. Kod njega prevladava smrča i vrlo retko ima bilo šta drugo. Istine radi, ima malo bukve u dnu Kopaonika. Sa druge strane, na Tari i na Fruškoj gori ima dosta i hrasta, topole, jasike, breze...

Jelenković je apelovao na sve koji idu u šumu da ne šutiraju pečurke, nebitno da li su otrovne ili ne, jer svaka ima svoje mesto u ekosistemu. Onima koji idu u branje, savetuje da se edukuju kod gljivara, čiji su svi telefoni na sajtu Mikološko-gljivarskog saveza, o tome da li su određene pečurke jesive ili ne.

Zelena pupavka smrtonosna

Podseća da je zelena pupavka najotrovnija, čak smrtonosna pečurka, a zatim panterovka, muhara i haringača. Pupavka ne može nikada da se zameni sa vrganjom, jer je sasvim drugačija, ali može sa bilo kojom drugom amanitom, kao što je biserkom.

Naš sagovornik kaže da je svaka pečurka za sebe i da nijedna nema dvojnika. Prema njegovim rečima, svaka ima drugačiji završetak drške, šare po drški, neka ima suknjicu druga nema, zatim razlikuju se po tome kakvi su im listići ili cevčice od odozdo, kako se završava rub šešira, da li plavi, koliko i nakon koliko vremena nakon što se preseče...

- Recimo, livadski šampinjon je jako ukusan, ali ima i otrovnu varijantu koji se razlikuje u samo jednom segmentu. Kod pravog je prijatan miris, dok ovaj drugi ima neprijatan miris, na hlorofil. Muhara kada se ispere, nema bele pecke, pa tada bude slična jajčari iliti jajari, odnosno amanita cezarei. One budu slične. Takođe, jajčara ne raste na visinama preko 750 do 800 metara a muhara uglavnom preferira više delove. I, jajčara imaju žuto, dok muhara ima belo meso - navodi naš sagovornik.

Simptomi trovanja pečurkama

Opomena za oprez svakom od nas prilikom branja pečuraka treba da bude slučaj velikog trovanja u Šapcu 2022. godine.

Tada je Centar za trovanje Vojnomedicinske akademije (VMA) skrenuo pažnju javnosti da pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva i kakve simptome izazivaju.

Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom

• Ispoljava se u roku od 30 minuta do pola sata u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski)
• Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod
• Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica...

Dug inkubacioni period trovanja

• Ispoljava se u trajanju od tri sata do nekoliko dana
• Karakteriše se trovanjem sa oštećenjem jetre i bubrega
• Pacijenti imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod

Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju Amanita phalloides (zelena pupavka), Amanita verna (bela pupavka), Amanita virosa (smrdljiva pupavka), ali i 14 drugih gljiva. Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5 do 10 miligrama, odnosno 20 grama gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis - uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre, kao i toksična lezija bubrega.

Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

(Kurir.rs/Blic)