Na klinici za kardiologiju UKC Niš danas je prvi put urađena intervencija kojom je mladom pacijentu koji je imao šlog zatvorena rupa na pregradi koja razdvaja levu i desnu pretkomoru srca, a koja je i dovela do tog moždanog udara.

Tim lekara predvodio je dr Mihajlo Farkić, interventni kardiolog, načelnik Centra za strukturne bolesti srca na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje iz Beograda.

MLADOM PACIJENTU KOJI SE ŠLOGIRAO ZBOG UROĐENE MANE, URAĐENA ISTORIJSKA STVAR U NIŠU: Dr Perišić: Nema više šlogova, NOVI ŽIVOT! Foto: UKC Niš

- Prvi put u istoriji Niša i niške kardiologije uradili smo intervenciju kojom zatvaramo otvor na pregradi koja razdvaja levu i desnu pretkomoru srca. To su intervencije kod pacijenata koji su uglavnom mladi i imali su moždani udar. Pretpostavlja se da je ta rupica na pregradi koja razdvaja levu i desnu pretkomoru uzrok tog moždanog udara. Mi ovde minimalno invazivnom intervencijom, dakle ne operacijom, ne otvaranjem grudnog koša, već malim rezom od dva milimetra u nivou prepone, provlačimo specijalna uređaj u obliku kišobrana koji zatvara taj otvor između pretkomora i sprečava nastanak novih moždanih udara - kazao je nakon intervencije dr Farkić i dodao da operacija traje 20-30 minuta kod jednostavnijih pacijenata, a nekada zna i do sat, sat i po, što je opet mnogo kraće od klasične kardiohirurške intervencije.

Prvi pacijent je sjajno prošao.

- Ekipa je zaista pokazala da je na visini zadatka i nadam se da će ostale intervencije koje planiramo i danas i u budućnosti isto tako proći - kazao je dr Farkić i dodao da pacijent već sutra može kući, a za sedam dana da se vrati uobičajenim fizičkim aktivnosti i relativno normalnom životu, dok nakon mesec dana nema nikakvih ograničenja, kao da nikada ništa nije bilo, za razliku od kardiohirurških operacija gde se otvara grudni koš i pacijent šest meseci mora da miruje.

Ove intervencije, kako je naveo, namenjene su za mlade pacijente, starosti od 18 do 45 godina, kod kojih su isključeni svi drugi uzroci moždanog udara - ne boluju od bolesti krvnih sudova mozga ili velikih arterija koje dovode krv u mozak, nemaju aritmije.

MLADOM PACIJENTU KOJI SE ŠLOGIRAO ZBOG UROĐENE MANE, URAĐENA ISTORIJSKA STVAR U NIŠU: Dr Perišić: Nema više šlogova, NOVI ŽIVOT! Foto: UKC Niš

- I kao jedini pretpostavljeni i najverovatniji uzrok ostala je ta rupica između leve i desne pretkomore srca. Po preporukama se na ovu intervenciju ide tri do šest meseci nakon moždanog udara. A nakon nje verovatnoća da će ponovo imati moždani udar u životu je manja od 2%, dok kod onih kod kojih to ne zatvorimo verovatnoća ide i do 20% - kazao je dr Farkić i dodao:

- Stvaranjem centra u Nišu, biće to treći centar u Srbiji za ove intervencije, pored Dedinja i Kamenice, i tako će Niš da preuzme deo tereta na svoja leđa i nama olakša posao.

Dr Milan Živković, interventni kardiolog, koji 20 godina radi na Klinici za kardiologiju u Nišu, upravo uz pomoć kolege s Dedinja obučava se da sam izvodi ove intervencije.

- Ova potpuno nova metoda kod nas veliki je benefit za mlađu populaciju, naročito zato što sprečavamo mogućnost nastanka jako ozbiljnih komplikacija moždanih udara. Pacijente sa ovim urođenim anomalijama srca do sada smo slati na "Dedinje", od sada ćemo raditi u Nišu - naveo je dr Živković.

Direktor UKC Niš prof. dr Zoran Perišić, koji je i kadiolog, istakao je da je danas veliki dan za njega lično i za nišku kardiologiju.

- Otvorili smo jop jedan rudnik, ali mi smo borci, želimo da se naša ambicija i znanje budu iskorišćeni na najbolji način. Biće još toga novog u Nišu. To je snaga, veličina i uspešnost niške kardiologije, to nišku kardiologiju stavlja na pijedestal. Naši učitelji će dolaziti koliko god bude potrebno dok dr Živković ne počne to samostalno da radi. Želimo da pomognemo delu Srbije koji gravitira prema UKC Niš. Ovo su mladi, radno sposobni ljudi koji će zahvaljujući ovom kišobrančiću živeti normalno, neće biti više šlogova, nikakvih strukturnih oštećenja, a ni opterećenja za Fond i državu. On će raditi i zarađivati. Potpuno drugačija filozofija života se stvara - istakao je prof. Perišić i dodao da se oko 2-3% ljudi rodi sa ovim defetkom, da veliki broj njih nikad nema ozbiljne komplikacije, ali se i deo mlađe populacije šlogira.