INKLUZIVNO VISOKOŠKOLSKO OBRAZOVANJE: Kako je mladić s Daunovim sindromom pokrenuo debatu u Srbiji

Vuk Trajković s Daunovim sindromom je momak borac i inspiracija, koji je uz invaliditet uspeo da ispeče zanat i zaposli se za stalno na Institutu za reumatologiju Srbije kao prva osoba sa Daunovim sindromom zaposlena u srpskom zdravstvu! Vuku je u ugovoru o radu upisana srednja stručna škola za fizioterapeuta, jer i mimo volje i snage nije uspeo da završi visoku školu - gradivo je bilo preteško za momka sa poteškoćama u razvoju. To je iznova otvorilo pitanje inkluzivnog visokoškolskog obrazovanja u Srbiji.

- Pozivamo nadležne institucije da razmotre uvođenje inkluzije u visokoškolske programe i razvijanje pristupa gde bi na primer dejstvo diplome moglo važiti za ograničen broj poslova u okviru profesije, ili da se naznači koji stepen podrške bi bio potreban za obavljanje različitih poslova. Takav pristup bi omogućio studentima kao što je Vuk, i onima sa drugim vrstama invaliditeta, da uspešno završe visoko obrazovanje i pružilo bi im bolje mogućnosti za zapošljavanje u skladu sa njihovim jedinstvenim veštinama i interesovanjima - kaže za Kurir Medenica i dodaje:

- Odlično je što osobe sa invaliditetom mogu da upišu studije, ali treba pratiti i šta se dešava tokom studija, da li osobi dozvoljavaju sposobnosti da pohađa program. Upisom inkluzija tek počinje. Ne želimo da nam studenti sede u poslednjim redovima i da nisu u stanju da učestvuju u vlastitom obrazovanju zbog svojih sposobnosti. Treba nam model da možemo da prilagodimo program predmeta. Nije poenta da profesori daju ocenu šest za prolaz. Poenta je da imamo model obrazovanja takav da svaki student može da nauči da radi ono što njegove sposobnosti dozvoljavaju i da za to dobije ocenu, a da ga ne kažnjavamo lošom ocenom, jer recimo ne vidi, ne čuje pa ne može da uradi nešto što od njega zahteva struka kojom će se baviti i nastavni program.

Akademija za humani razvoj, navodi Medenica, odabrala je da akredituje smerove okupacione terapije, logopedije, psihologije, socijalnog rada, obrazovanje vaspitača i učitelja.

- Učimo naše studente da rade sa vunerabilnim grupama i naša je želja i da učestvujemo u kreiranju i da među prvima sprovodimo inkluziju u visokom obrazovanju, kao sistemsko rešenje. Naš cilj bi trebao biti stvarane društva u kojem svaka osoba ima priliku da doprinese na najbolji mogući način, uvažavajući pri tome njihove individualne sposobnosti. Priče poput Vukove trebale bi nas inspirisati i motivisati da radimo na stvaranju takvog okruženja.

S druge strane u Ministartvu prosvete navode za Kurir da je obrazovni sistem u Srbiji inkluzivan i da ima razvijene mehanizme za podršku deci iz osetljivih grupa među kojima su i ona sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i učenici pripadnici romske nacionalne manjine, iz socijalno depriviranih sredina, migranti i svi drugi koji su nekoj potrebi za podrškom.

Kao i preduniverzotetsko obrazovanje, i ovaj nivo obrazovanja je otvoren za mlade sa invaliditetom što je propisano principima visokog obrazovanja (Zakon o visokom obrazovanju, član 4), a u tom smislu i za decu sa poteškoćama u razvoju koja bez obzira na teškoće mogu biti izuzetno nadarena za određene oblasti, kao što su umetnost na primer - navode u Ministarstvu i dodaju:

- Sistem visokog obrazovanja razlikuje se od preduniverzitetskog obrazovanja, jer se odgovarajući stručni, akademski ili naučni, odnosno umetnički naziv stiče savladavanjem akreditovanog studijskog programa čiji su sastavni deo ishodi procesa učenja. To znači da ovaj stepen obrazovanja zahteva da student ostvari tačno određene ishode učenja potrebne za određenu kvalifikaciju, kako bi mogao samostalno da obavlja vrlo složene poslove i zadatke, bavi se naučnim radom i slično. U skladu sa propisima koji uređuju visoko obrazovanje u Republici Srbiji, posebno u delu akreditacije studijskih programa, a koji su usaglašeni sa evropskim standardima i smernicama za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, izmene studijskog programa ili programa nastave i učenja u delu koji se tiču ishoda obrazovanja nije izvodljiva, ali je moguće prilagodavanje radi dostizanja ovih ishoda.

Sa druge strane, odgovaraju dalje u Ministarstvu, specifičnost visokog obrazovanja ogleda se i u autonomiji visokoškolskih ustanova u pogledu utvrđivanja studijskih programa, pravila studiranja i uslova upisa studenata, unutrašnje organizacije, izbor nastavnika, korišćenje sredstava i imovine (Zakon o visokom obrazovanju, član 6).

- U tom smislu, Ministarstvo nema mogućnost da utiče na visokoškolske ustanove u pogledu njihovih studijskih programa, ili prilagođavanja istih. Kada imaju studenta sa invaliditetom, visokoškolske ustanove, odnosno svaki profesor pojedinačno, treba da prilagodi uslove, metode rada i program u skladu sa potrebama studenta, kako bi on ostvario najmanje osnovne ishode za taj nastavni predmet, što inače čine nastavnici osnovnih i srednjih škola (ne prilagođava Ministarstvo programe nastave i učenja, već nastavnik prema potrebama svakog deteta). U ovom konkretnom slučaju, Visoka škola za socijalni rad ima zakonsku mogućnost da prilagodi program studiranja za ovog studenta. Ministarstvo prosvete, u skladu sa zakonom može pružiti stručnu savetodavnu podršku visokoškolskoj ustanovi, preporučiti programe obuke za jačanje nastavničkih kompetencija za inkluzivno obrazovanje ili ih povezati sa relevantnim stručnjacima sa drugih visokoškolskih ustanova.

Kurir.rs

Bonus video: