Istorija je stvorila vezu punu poverenja između Norveške i Srbije. Danas, kada ova država obeležava svoj nacionalni dan, EUpravo zato razgovara sa Nj.E. Kristin Melsom, ambasadorkom Kraljevine Norveške u Srbiji. Ona nam otkriva kako Norveška slavi ovaj dan i šta on za njih znači.
Ambasadroka se osvrnula i na trenutne odnose dve zemlje, ali i potencijala za unapređenje poslovne saradnje i održivog razvoja, uz primere norveških praksi koje mogu koristiti Srbiji.
Kako Norveška slavi svoj Dan državnosti i šta on simbolizira za norveški narod?
Naš Dan državnosti je dan posvećen deci. To je dan ispunjen radošću i ponosom kada slavimo naš Ustav koji je bio prvi korak da Norveška postane nezavisna nacija. Slavimo slobodu, jedinstvo, nezavisnost, nacionalni identitet i nasleđe, ali i mir i demokratske vrednosti. Dan se obeležava u celoj zemlji i veoma je inkluzivan. Nema vojnih parada. Umesto toga imamo dečije parade sa limenim orkestrima i puno zastava. Ulice su pune ljudi obučenih u najelegantniju odeću koji posmatraju paradu sa strane. Neki će nositi narodnu nošnju ako je imaju. Jedemo puno sladoleda, kobasica i kolača. Igre, koncerti i druženje porodica i prijatelja dodatno doprinose prazničnom ambijentu. Vreme je za Norvežane da se opuste, slave i uživaju u društvu dragih osoba.
Kako ocenjujete trenutne odnose Norveške i Srbije i šta smatrate ključnim elementima ovog bilateralnog odnosa?
Bilateralni odnosi Norveške i Srbije su odlični. Ključni element je da se oni zasnivaju na poverenju i međusobnom poštovanju. Srbija i Norveška dele sličnu istoriju iz Drugog svetskog rata, kada su hiljade jugoslovenskih zatvorenika, većinom Srba, poslati u logore u Norvešku tokom okupacije zemlje. Tada je stvorena posebna veza između naših ljudi, a lokalni Norvežani su pomogli da više hiljada zatvorenika pobegne iz logora. Ova zajednička istorija stvorila je vezu punu poverenja između naših dveju nacija i ljudi od koje i danas imamo koristi. Čak imamo i Kuću srpsko-norveškog prijateljstva u Gornjem Milanovcu u znak sećanja na našu zajedničku istoriju. Norveška podržava evropske ambicije Srbije, a takođe nudimo pomoć u oblastima koje su u okviru naše ekspertize.
Koje oblasti saradnje Norveške i Srbije su najizraženije, a u kojim oblastima vidite potencijal za dalje unapređenje?
Ključni elementi naših bilateralnih odnosa danas su deo naše energetske saradnje, gde se Norveška nada da će doprineti energetskoj reformi u Srbiji, čineći električnu energiju pristupačnijom i zelenijom za većinu Srba.
Norveška takođe daje značajan doprinos razvojnoj pomoći, kako kroz naše bilateralne tako i regionalne programe, a htela bih i da napomenem značajnu podršku koju pružamo agencijama UN-a od koje Srbija ima velike koristi.
Norveška je takođe najveći bilateralni donator Investicionog okvira EU za Zapadni Balkan. Lično verujem da ima prostora za napredak kada je u pitanju poslovna saradnja. Nadam se da će norveške kompanije početi da smatraju Srbiju sve privlačnijim tržištem. Mnoge kompanije sa kojima sam razgovarala kažu da bi im tržište bilo interesantnije da postoji bolja regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu.
Norveška je poznata po svojim naprednim aktivnostima vezanim za održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Kako Srbija može da uči iz norveškog iskustva u ovim oblastima?
Jedan od primera koji bih htela da pomenem jeste da Norveška ima visok nivo zaštite prirodnih resursa. Pored 47 norveških nacionalnih parkova, imamo više od 3.200 drugih zaštićenih područja. Zajedno oni čine više od 17 odsto kopna Norveške. To je ono što norvešku prirodu čini posebnom. Kako je netaknuta divljina pod sve većim pritiskom, od vitalne je važnosti da je zaštitimo što je više moguće, kako da bismo sačuvali biološku raznolikost i smanjili ugljenični otisak, tako i zbog odmora i rekreacije našeg stanovništva.
Drugi primer je koncept pametnih gradova. U ovoj oblasti posedujemo iskustvo i stručnost od kojih bi opštine u Srbiji mogle da imaju koristi na svom putu da pruže najbolje usluge svom stanovništvu. Morate da uključite stanovništvo u sva dešavanja koja ih se direktno tiču, odnosno stanovništvo mora da budu uključeno u promene koje utiču na njegov svakodnevni život. Češća primena tzv. "odozdo-prema-gore" pristupa umesto pristupa "odozgo-prema-dole" moglo bi pomoći da se ljudi više uključe u navedene aktivnosti.
Kako norveška ambasada podržava kulturnu razmenu između Norveške i Srbije i koji su projekti ili događaji bili posebno uspešni u promovisanju kulturne raznolikosti?
Trudimo se da identifikujemo projekate koji mogu da doprinesu poboljšanju kontakta i saradnje između kulturnih institucija u Norveškoj i Srbiji. Osnivanje tačaka susreta za umetnike je od suštinskog značaja za bližu saradnju i kulturnu razmenu.
Istaknula bih rad Nordijskog instituta Filološkog fakulteta. Oni su odlični ambasadori koji promovišu norvešku književnost, kulturu i istoriju kroz svoje osnovne i magistarske studije.
Ambasada je takođe u nekoliko navrata promovisala srpsku muzičku scenu na svojim prijemima i drugim događajima organizovanim u rezidenciji ambasadora Norveške, kroz učešće domaćih umetnika kao što su Vasil Hadžimanov Bend, Vladimir Nikolov Undectet i mladi i talentovani saksofonista Rastko Obradović. Uskoro ćemo imati i koncert u rezidenciji veoma talentovane srpske harfistkinje (koja studira u Norveškoj uz pomoć norveške stipendije) Zoje Đorđević. Jako se radujem njenom nastupu!
