"JEDVA SPAJAM KRAJ SA KRAJEM" Lepa Katarina otišla u Ameriku pa otkrila gorku istinu: Da muž ne radi krvavo... (VIDEO)

Preseljenje u neku drugu državu ne znači definitivno da će vam sva vrata biti otvorena, kao ni da ćete živeti u blagostanju i sreći. To zna i Katarina iz Novog Sada, koja se pre godinu ipo dana preselila u Njujork gde živi i radi sa svojim dečkom, koji je takođe iz Srbije.

- Pre nego što sam se preselila ovde, studirala sam u Srbiji, u Novom Sadu. Prva ja sam mislila da van Srbije, i generalno van Balkana, cvetaju ruže i da je svuda bolje nego kod nas. Međutim, evo, sada sam ovde i mogu vam reći da ne mogu da dočekam dan da se vratim nazad i da rođendane, Božiće, Uskrse i ostale praznike proslavljam sa mojom i Mićkovom porodicom - započela je svoju priču Katarina.

Ona je dodala da ima veliku želju da ponovo uživo viđa svoje drugarice i ostale ljude koje voli, a ne samo preko telefona.

Boraveći u inostranstvu daleko od svojih najbližih, shvatila je da, kako kaže, nije sve u parama:

- Imamo dosta primera gde možemo videti da pare definitivno nisu sve, kao i da mnogo stvari pare ne mogu da kupe. Kakva god bila Srbija ili Crna Gora ili generalno ceo Balkan, ja ovde nikad ne bih decu odgajala. Pre svega, želim da mi deca rastu, ne samo uz mamu i tatu, već i uz babe, dede, tetke, ujne, stričeve, strine, ujake i ostalo.

Jedina prednost koju, kako kaže, vidi u SAD je što neke stvari, kao kupovina nekretnine, možda mogu brže da se ostvare.Međutim, to ne znači da je standard dobar i da se dobro živi... Katarina radi puno radno vreme u jednoj pekari, gde ima i neke menadžerske obaveze, ali jedva sastavlja kraj sa krajem:

- Ukoliko bih želela da ostanem ovde i da ovde gradim život, to bi bilo jako skupo. Plate su generalno premale i to što zaradim u pekari pokrije najosnovnije stvari tokom meseca. Da muž ne radi krvavo posao koji radi, ne bismo imali ništa da ostavljamo sa strane - kaže ona.

Katarina dodaje da je vredna i da je "generalno učena da se bori i radi da će na taj način imati gde god bila".

- Moji roditelji su od nule uspeli da sagrade najnormalniji život. Imali smo uvek dovoljno da negde otputujemo. Nikad nismo bili gladni i nikad mi ništa u životu nije falilo - kaže ona i dodaje da postoji ljudi koji su se ovde snašli i ne žele da se vrate, ali daleko od toga da je to isto za sve:

- Kod mene je apsolutno suprotno i ne mogu da dočekam dan da se vratim - zaključuje.

Mnogi naši ljudi su Katarinu podržali u komentarima i poželeli joj da se što pre vrati, a bilo je i onih koji su se, gledajući sopstveno iskustvo, složili sa njom.

- Slažem se od reči do reči! Svaki dan se molim da se vratim kući sto pre! - dodala je jedna žena.