U 2 SATA I 6 MINUTA PALA JE NATO BOMBA! Ispovest Slobodanove porodice, bio je jedan od radnika RTS koji je poginuo te noći

Ove godine obeleženo je 25 godina od kada je NATO bombardovao zgradu RTS-a i ubio šesnaestoro radnika. Oni nisu imali vremena da postanu roditelji, da vide kako im deca odrastaju, da upoznaju svoje unuke...

"Uh, o tome ima da se priča baš dosta. Bio je reprezentativac hokeja na travi, bio je strastveni golubar... Dosta toga dobrog smo čuli od kolega njegovih, čuvamo ga u sećanju, baš. Vlada je najviše voleo da priča priču da dok su trajale Olimpijske igre da je njegov tata radio i kako je spavao u reportažnim kolima. Pričao je da mu je bilo ogromno srce kad ga prozovu u školi i pitaju gde tata radi, on ponosno kaže da njegov tata radi na televiziji. Nažaost ni Vlada više nije među nama", ispričala je snaja poginulog Slobodana Jontića.

Ona je ispričala i kako se trudi da čuva sećanje na njega i da svojoj deci priča o dedi.

"Ja sve što saznam od ljudi, kolega, tražim sve podatke, prenosim na njih da se ne zaboravi. Da već ako nisu upoznali dedu ni videli, da imaju što više saznanja i svaki put ga pominjemo, kao što i njihovog tatu pominjemo svaki dan", rekla je Jelena.

Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta iza ponoći 23. aprila 1999. godine. Živote su izgubili: Jelica Munitlak – šminker, Ksenija Banković – video-mikser, Darko Stoimenovski – tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović – tehničar mastera, Dragorad Dragojević – radnik obezbeđenja, Dragan Tasić – električar, Aleksandar Deletić – dizajner programa, Slaviša Stevanović – tehničar u razmeni, Siniša Medić – dizajner programa, Ivan Stukalo – tehničar u razmeni, Dejan Marković – radnik obezbeđenja, Milan Joksimović – radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović – tehničar mastera, Slobodan Jontić – monter, Milovan Janković – precizni mehaničar i Tomislav Mitrović – režiser programa.

(Kurir.rs/RTS)