Svaki peti đak u Srbiji je sa svim peticama, svaki osmi svršeni osnovac nosilac je Vukove diplome, a činjenica je da mnogi koji izlaze iz osnovne škole ne znaju čak ni azbuku!

Osmake čeka mala matura, ali rezultati testa koji je priredila direktorka jedne osnovne škole u Beogradu svojim učenicima završnih razreda su u najmanju ruku poražavajući.

Direktorka jedne beogradske osnovne škole testirala je učenike osmog razreda, a rezultati su porazni.

- Svako je trebalo da napiše azbuku štampanim i pisanim slovima. Od 110 testiranih čak 40 učenika nije ispunilo zadatak, nekome je falilo pet slova, nekome manje itd. Da pojasnim, nisu znali da napišu svih 30 slova azbuke. Osmi razred. Čestitam svima nama kao društvu - napisao je na Fejsbuku dečji pisac Bojan Ljubenović, ali nije želeo da nam otkrije o kojoj je školi reč.

0803-ilustracija-stockphotoboywithboredexpressionatschool486507334.jpg
Beta, Shutterstock, Privatna Arhiva 

I pored toga, sagovornici Kurira su potvrdili da je ovo, nažalost, naša realnost. Profesor srpskog jezika Milorad Dašić napominje da mu je iz razgovora s kolegama ovaj problem poznat.

- Znam da mnogi đaci dođu do osmog razreda, a nisu savladali osnovne kompetencije srpskog jezika, a to je čitanje i pisanje. Mislim da prioritete treba staviti na ono što je osnovno, a to je čitanje. To je poražavajuće, to nije senzacionalnost, već realno stanje i tu je negde odgovornost svih nas. Zapostavljeno je negovanje jezika, pismenost, čitanje - upozorava profesor Dašić.

0608-shutterstock-621772067.jpg
Shutterstock 

Na takvo stanje, ocenjuje on, utiče više faktora, pa i savremene tehnologije, internet i društvene mreže.

- Učenici nisu funkcionalno pismeni, a situacija u prosveti je takva da mora da bude rad na duge staze. Nije sramota ni da učenici starijih razreda vežbaju čitanje.

sreto.jpg
Kurir TV 

Lingvista Sreto Tanasić kaže da je to ogledalo krize u kojoj se nalazi naše obrazovanje.

- Ne nalazimo načine da decu u savremeno vreme opismenimo dovoljno, a da ne kažem da nauče nacionalni jezik - naveo je Tanasić i podsetio da se Zakon o zaštiti ćirilice, koji je usvojen 15. septembra 2021. godine, i dalje ne primenjuje.

Činjenice/ Rezultati PISA tesitiranja 2022

  • đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci
  • prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalacke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena
  • u odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti
  • 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici
  • rezultati su još drasticniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto

pisanje-slova-rukopis-psiholozi-stil-pisanja-licnost.jpg
Profimedia 

Profesor Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić je zatečen.

- Ukoliko je to tačno, onda je najmanje rečeno skandalozno. Činjenica je da imamo problema sa osnovnom i elementarnom nepismenošću. Ukoliko su ovi podaci tačni, onda je to ozbiljan društveni i obrazovani problem. Trebalo bi prvo uraditi istraživanja i videti da li je to tačno ili se radi o pojedinačnom slučaju, ali u svakom smislu se ozbiljno treba time pozabaviti, jer je to nedopustivo.

milorad-antic.jpg
Kurir TV 

Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, ne čude ovakvi rezultati testiranja osmaka:

- Ima čak i učenika srednjih škola koji ne znaju da pišu ćirilicu i koja mešaju slova, pa čak i đaka nekih gimnazija. Neki ne znaju ni tablicu množenja. Nivo obrazovanja je nizak, po bežanju sa časova su prvi u Evropi, nasilje po školama je veliko, treba da se zabrinemo. Izuzetno su slabi rezultati učenika, to su protekcije, poklanjanje ocena, nerad i učenika i nekih nastavnika. Deca uče samo za ocene i uspeh, bubaju. Moramo debelo da se angažujemo svi, obiće nam se o glavu ako ne rešavamo to, jer takvi rezultati su poražavajući za nas kao društvo!

Ministar Selaković na otvaranju manifestacije "Ćirilična baština"

Ako nestane ćirilice u svakodnevnom životu, gubimo kulturološku vezu s precima

Posle vremena ozbiljne i dobre ekonomske obnove Srbije sledi nam sve više vreme naše duhovne obnove, a jedan od prvih i najvažnijih zadataka jeste da na srpskom kulturnom prostoru čuvamo i negujemo naš prelepi srpski jezik i našu savršenu, najlepšu i najbolju ćirilicu, rekao je ministar kulture Nikola Selaković na otvaranju manifestacije "Ćirilična baština" u Bajinoj Bašti:

- Ako srpsku ćirilicu mi Srbi ne čuvamo, ne negujemo i njome ne pišemo, niko to neće činiti.

foto: Dario Konstantinović

Selaković je ukazao da kada imamo manifestaciju koja je posvećena ćirilici, kada podižemo zajednički dom koji je posvećen ćirilici i pričamo na takav način o ćirilici, onda to znači da je ćirilica ugrožena i da za nju nisu baš najbolji i najsjajniji dani.

Upozorio je da ako nestane ćirilice u svakodnevnom životu, mi gubimo svoju kulturološku, našu istorijsku vezu sa našim precima.

Bonus video:

01:26
OSNOVNA ŠKOLA U SUBOTICI ZABRANILA TELEFONA! Direktor: Podržali nas roditelji! Učenici u procvatu: Više se druže, popravili ocene Izvor: Kurir televizija