VRANE NASTAVLJAJU DA NAPADAJU, NIŠLIJE U PANICI: Osetila sam jak udarac u glavu, a onda je krenula krv! Ovo je najbolja zaštita

"Bilo je jezivo. Nisam čula nikakav zvuk, samo sam odjednom osetila veliki pritisak, udarac i bol. Kao da mi je nešto palo na glavu, neki teret, kao da odjednom imam oklop na glavi. Stajala mi je na glavi petnaestak sekundi. Spustila sam se mahinalno, i tek kada je poletela sa moje glave čula sam graktanje i shvatila šta se desilo".

- Videla sam prekjuče u medijima da su vrane napale prolaznike u Ulici Blagoja Parovića u Nišu, u blizini moje zgrade pa sam juče sam sa strahom prolazila tim putem. No, ništa se nije desilo pa sam danas već zaboravila na to. Međutim, kada sam jutros krenula na posao počeo je pravi horor – priča ova Nišlijka koja je zamolila za anonimnost.

Ona kaže da vrane nije ni čula ni videla već da je samo osetila kada još je jedna od njih stala na glavu.

Krv na glavi, morala u Hitnu pomoć

- Samo sam osetila veliku težinu na glavi. Da li zbog adrenalina ili straha, nisam osetila da me je grebala ni kljucala. Bilo je jezivo. Jedan dečko koji je išao ispred mene se prepao pa je i on je stavio ruke na glavu. Nisam svesna u toj panici ni kako sam se otarasila. Znam da sam stavila torbu na glavu i ošamućena produžila do autobuske stanice. Brzo mi je naišao autobus, kako me je bolela glava, pipnula sam se za kosu i tada videla da mi je ruka krvava. Otišla sam odmah do Hitne pomoći – priča ova Nišlijka koja je još u šoku nakon napada vrana.

Ona kaže da je u Hitnom pomoći srela još jednu ženu koja je napadnuta na istom mestu petnaest minuta pre nje.

U Hitnoj zatiče još jednu "žrtvu" vrane

- U Hitnoj pomoći sam zatekla ženu koja 15 minuta pre mene na isto mestu doživela isti napad. I ona je bila prestravljena. Imam tri ogrebotine na glavi, pretpostavljaju da su od kljuna. Na sreću, površinske su ali moram da primim tetanus a dobila sam da pijem i antibiotike. Nakon napada, prvo sam pozvala decu da obrate pažnju kada prolaze tim delom ulice i da ga izbegnu. Apelujem da neko se posveti rešavanju ovog problema. Može neko u panici da se povredi, može ptica oko nekom da iskopa, nije naivno. Jena žena je pre neki dan pala bežeći od vrana, neko dete ili starija žena mogu da se povrede ozbiljno. To su velike i snažne ptice, lično sam osetila, vrat me još uvek dosta boli od udarca – kaže ova Nišlijka.

Hitna pomoć zbrinjava povređene

U Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć je potvrđeno da su se javile dve žene koje su napale vrane a da su još dve zatražile medicinsku pomoć.

- Nakon primarnog zbrinjavanja jedna je poslata u Dom zdravlja a druga na pregled do neurohirurgije. Vrane mogu da ogrebu, mogu kljunom da udare, njihovi su kljunovi oštri. Ove žene nisu zadobile neke velike povrede ali ih treba ispoštovati jer postoji opasnost od infekcije. Biće pokrivene i antitetanusnom zaštitom – kaže dr Maja Knežević, načelnik operativne smene u niškoj Hitnoj pomoći.

„Zoohigijena“ nenadležna

U JKP Medijana, koja preko službe "Zoohigijene" postupa u slučajevima napada uličnih pasa i mačaka, kažu da nisu nadležni za ptice.

- „Zoohigijena“ nije nadležna za postupanje u tim situacijama. Mi nikada nismo bili angažovani oko ptica, samo oko pasa i mačaka. Nemamo nikakve kapacitete, ni kadrovske ni tehničke mogućnosti, da se bavimo pticama. Nikada se "Medijana" nije time ni bavila – kaže direktor JKP „Medijana“ Ivan Mihajlović.

Napadi prijavljeni

Kako se nezvanično saznaje, pojedini napadi ovih ptica prijavljeni su i policiji i komunalnoj miliciji. Prema nezvaničnim informacijama žena koja je (kako se videlo na snimku objavljenom pre dva dana na Instagramu), bežeći od napada vrana pala, povredila je ruku, pa su lekari po službenoj dužnosti obavestili policiju.

Izbegavanje najbolja zaštita

U Zavodu za zaštitu pridode Srbije kažu da vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje ne izaziva ozbiljnije posledice ili vrlo retko može da dovede do manjih povreda, pa iz toga razloga treba biti obazriv.

- Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana ili ukoliko se nađu u blizini gnezda da se što pre udalje iz zone gnezda. Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima. Tokom maja meseca, mladunci vrane su operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete. Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približio mladuncu. Najpre odrasle ptice počinju glasno da šalju znake upozorenja snažnim gakanjem, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu“ sa lažnim ili pravim napadima u cilju odbrane mladunaca. Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada – rečeno je u ZZPS.

(Kurir.rs/Blic)