Procenjuje se da preko 20 odsto populacije kod nas, povremeno ili svakodnevno, uzima neki od preparata benzodiazepina, odnosno sedativa. Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, odmah iza njih su antidepresivi.
Zlopupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica pomera ka mlađim generacijama. O tome danas razgovaramo sa dr Sašom Milićevićem, pedijatrom i Jelenom Kenić, psihologom i pedagogom.
- Svaka transparentnost uzimaja lekova pred decom na svoju ruku nije prihvatljiva. Koja se poruka time šalje decu. Ja se ne osećam dobro i ja ću sad sam da odlučim da li ću i koji lek da uzmem i to je sasvim u redu. Naravno da nije u redu. Zdravlje treba da bude u rukama onih koji su stručni da procene da li je neko u riziku i kako može da mu se pomogne - rekla je Kenić.
Miićević se saglasio i konstatovao da moramo da shvatimo, pogotovo mladi da lekovi, kako je rekao nisu bombonice.
- Lekari pripisuju lekove, anksiolitike i antidepresive mladima i to je u redu. Ono što je jako važno jeste da shvatimo da to nisu bombone. Deca kad pođu u školu - a treba i njih razumeti jer imaju očekivanja i od sebe i od roditelja i od vršnjaka . nekada posegnu za nečim da ih kako oni kažu podigne ili spusti. Milse: "Ajde uzeću jedan ništa mi neće biti." To je jako opasno, posebno u kombinaciji sa alkoholom. Mnoga deci i na znaju šta uzimaju. Mi smo nažalost narod koji voli sedative. Pogotovo je opasno kad voze bicikl ili trotinet. Obično počinju u srednjoj školi. Retko pre toga. Nikako da shvatimo da su to lekovi.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
