Između 15 i 20 hiljada ljudi širom sveta pogine svake godine od posledica eksplozija mina i sličnih eksplozivnih naprava, pokazuju podaci međunarodnih organizacija. Preko 80 odsto žrtava su civili, a mine predstavljaju opasnost godinama, pa čak i decenijama nakon konflikta, utvrdile su Ujedinjene nacije.
Srbija se, nažalost, suočava sa ovim problemom još od sukoba krajem 20. veka. O ovoj temi je u emisiji "Puls Srbije" govorio Bojan Glamočlija, direktor Centra za Razminiranje.
Glamočlija je naglasio da je situacija najkritičnija u opštini Bujanovac, gde se još uvek nalaze zaostale mine iz 1998. i 2001. godine, koje su postavili teroristi.
- To su grupe mina, znači ne znamo gde su sve postavljene te mine. Mi čistimo neke površine, dobijamo međunarodnu donaciju, Srbija kao država izdvaja novac i jedina je u regionu koja izdvaja novac za razminiranje i rešavanje tog problema - rekao je Glamočlija.
On je istakao da, iako je Srbija ostala privržena Otavskoj konvenciji i posvećena čišćenju mina, sredstva koja su dostupna nisu dovoljna da se u potpunosti reši problem.
- Prošle nedelje sam bio u Ujedinjenim nacijama u Ženevi gde smo razgovarali o tome. Ženeva nam pomaže, jedinica za implementaciju Otavske konvencije takođe dolazi kod nas u Srbiju - dodao je Glamočlija.
Jedan od najvećih problema u razminiranju je što se mine često nalaze na mestima gde su ih postavljali teroristi, što otežava njihovo lociranje.
- Mnogo je lakše raditi tamo gde su se vojske sukobljavale, gde su vojske postavljale minska polja, pa imate i zapisnike. Međutim, tamo gde teroristi postavljaju mine, to su grupe mina, negde veći broj, negde manji broj - objasnio je Glamočlija.
Šumski požari često otkrivaju mine.
- Požari na otvorenom nam pokazuju, pa čak sami vatrogasci snime po 30 i nešto detonacija prilikom gašenja požara. Naravno, da ne ulaze u ta područja. Nakon toga mi odlazimo, evidentiramo ta mesta i sarađujemo sa lokalnom zajednicom, policijom i vojskom - rekao je Glamočlija.
Glamočlija je naveo nekoliko značajnih projekata razminiranja u Srbiji, uključujući čišćenje 100 hektara za fabriku Ling Long u Zrenjaninu i prostore za Expo i nacionalni stadion.
- Čistili smo projekte i za gasovode, i za autoputeve, pogotovo gde prolaze kroz rizična područja gde smo bili gađani 1999. godine - rekao je.
Oprema i obučenost deminera su od ključnog značaja u borbi protiv mina.
- Deminera nemamo mnogo u Srbiji. Potrebno je obučiti nekog deminera, a potrebne su godine rada nakon obuke da bi on bio iskusan i pouzdan - rekao je Glamočlija. On je dodao da je važno imati uvežban tim i modernu opremu koja se stalno obnavlja.
Jedna od najopasnijih vrsta mina su kasetne bombe.
- Imali smo četiri povrede, od toga jedan smrtni slučaj, jedan deminer nam je stradao. Kasetne bombe, žute ubice kako ih zovemo, uz pomoć Republike Srbije i donatora uspeli smo skoro da očistimo. Ostao nam je aerodrom Ponikve i jedan projekat u Bujanovcu - rekao je Glamočlija.
Glamočlija se prisetio jedne od najopasnijih situacija u Beogradu 2013. godine, kada je pronađena velika aviobomba u Budimskoj ulici.
- To je bomba sa 600-620 kg eksploziva. Bomba je neutralisana i uništena na vojnom poligonu u Nikincima - rekao je.
Glamočlija je naglasio važnost kontinuirane obuke i upotrebe najmodernije tehnologije.
- Sada imamo centar za obuku u Velikoj Moštanici, gde radimo na inovacijama i edukacijama. Imamo saradnju sa Vojno-tehničkim institutom, posebno za korišćenje X zraka za neutralizaciju velikih aviobombi - rekao je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
