Litijum je nafta 21. veka, a Srbija ima mogućnost da proizvede čak 58.000 tona litijum-karbonata godišnje i na taj način postane vrlo značajan geopolitički igrač na evropskom kontinentu!
Ovo je jedan od zaključaka iznetih u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji, u kojoj su analitičari raspravljali o tome da li Srbija sme da propusti priliku da postane lider u eksploataciji energenata budućnosti, da li su zablude ugrozile šansu, kao i koje su dobre, a koje loše strane eksploatacije litijuma.
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu, autor knjige "Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije", rekao je da je "litijum u centru velike zelene utakmice koja strateški određuje pravac razvoja neke države u pogledu energenata, privrede, inovacije i tehnologije u 21. veku".
- Litijum je nafta 21. veka iz razloga što je nafta ranije bila pogonsko gorivo za čitavu automobilsku, kao i vojnu industriju, ali i ekonomiju mnogih zemalja. Ranije su se zbog nafte vodili ratovi, a danas će litijum, i proizvodi koji su povezani sa litijumom, obeležiti pravce razvoja i koncentraciju moći i interesa oko ove strateške sirovine - rekao je, objasnivši da je litijum strateška sirovina, jer ga nemaju svi, a potreban je svima:
- Norveška je s naftom postala socijalno i ekonomski odgovorna zemlja upravo zato što je imala komparativnu prednost u odnosu na mnoge države i zahvaljujući nafti je zadovoljila ostale potrebe svog stanovništva. Zato je litijum strateška sirovina i zato je u centru velike zelene utakmice koja se meri trkom za kosmos u 20. veku, tokom Hladnog rata. Srbija bi postala značajan geopolitički igrač na evropskom kontinentu.
Dejan Vuk Stanković
Mnogo veća korist nego od poljoprivrede
Dejan Vuk Stanković je istakao da je, prema proceni nezavisne konsultantske kuće iz Londona, mnogo veća korist od rudarskih aktivnosti nego od poljoprivrede.
- Ono što poljoprivreda proizvodi je 620.000 evra, dok je efekat rudnika 182 miliona od rudne rente i od poreza i doprinosa na plate ljudi koji rade u rudniku, plus 25 miliona lokalnoj zajednici. Dakle, prelazimo 200 miliona evra. Ukupna površina rudnika je 220 hektara, a zajedno s površinom gde se odlaže jalovina, negde oko 2.000. U Srbiji postoji skoro 5.400.000 hektara obradive površine. Dakle, ako hoćete da razvijate poljoprivredu, možete da je razvijate pre svega u Vojvodini, i to da reaktivirate i optimizujete kanal Dunav-Tisa-Dunav i da proizvodite, recimo, organsku hranu, koja će takođe biti tržišno konkurentna roba.
Ekonomista Mihailo Gajić istakao je da je savršeno jasno da ovakav ili sličan rudarski projekat donosi mnogo značajniji ekonomski benefit od poljoprivrede ili bilo čega što se može raditi na tom zemljištu.
- Jedan od velikih ekonomskih mitova kod nas je to da je poljoprivreda jedna od razvojnih šansi Srbije. Međutim, ne znamo nijednu zemlju koja ima visoke dohotke, počevši od Nemačke i Holandije do SAD, a da im poljoprivreda igra ključnu ulogu. Oni svoje bogatstvo baziraju na visokoproizvodnim tehnologijama, industriji i uslugama. To je neki put koji Srbija treba da sledi. Sa druge strane, projekat iskopavanja litijuma bi direktno zaposlio oko 1.300 ljudi, koji bi radili u samom postrojenju.
Postoje, dodaje, i brojne posredne koristi.
- Rudnik i procesno postrojenje moraju da kupuju različiti broj dobara i usluga koji su im potrebni za funkcionisanje. To sa sobom povlači da će kompanije koje će biti njihovi dobavljači translocirati svoje proizvodnje ovde u Srbiju, gde će naše domaće kompanije njima biti dobavljači. Takođe, ljudi će imati plate koje će, kako je najavljeno, biti prilično visoke za srpske uslove, a podići će i potrošnju. I sve to da se ne završi samo na proizvodnji rude, već da se njenom daljom preradom i obradom kroz poluproizvode i različite korake u proizvodnji dobiju katode, čiste baterije, i da na kraju završimo s konačnim proizvodom najviše vrednosti, a to su električni automobili.
Darko Obradović
Kopala Srbija ili ne, Evropa će koristiti litijum
Na sajtu Evropske komisije navodi se da će potreba za litijumom 2030. u odnosu na 2020. godinu biti 11 puta veća, a 2050. čak 57 puta veća, rekao je Obradović.
- Kada pogledate sve relevantne dokumente Evropske komisije, Evropske alijanse za baterije, Kluba za kritične sirovine, videćete da potreba za litijumom raste svake godine. To je zato što je strateška odluka automobilske industrije i država koje prave pravni okvir oko litijuma da je litijum centralna kritična sirovina kao što je to nafta. Činjenica je da će Evropa litijum, kopala ga Srbija ili ne, koristiti.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da je u ovom trenutku u Evropi 14 rudarskih projekata u igri, a da bi do 2030. na evropskom tlu trebalo da se napravi 50 fabrika baterija, i niko od toga ne pravi problem.
- Na putu smo da napravimo sporazum koji su napravile već neke vrlo razvijene zemlje, poput Norveške, Australije i Kanade, a predviđa koncept socijalno odgovornog rudarstva, po kom se rudarenje stavlja u širi kontekst zaštite životne sredine - kaže i dodaje da je EU usvojila direktivu po kojoj će od 2027. važiti tzv. baterijski pasoš, koji će obavezati svakog ko eksploatiše litijum da to radi na ekološki ispravan način.
NE PROPUSTITE
