Dok po završetku školske godine tinejdžeri uglavnom raspust provode na bazenima, rekama, moru, koncertima, 700 njihovih vršnjaka je na ovim paklenim vrućinama u nadnici. I taj podatak je zvaničan, a nezvanično ih je sigurno znatno više na raznoraznim sezonskim poslovima.
Zarađuju teškom mukom neki dinar kako bi imali za hranu, da obnove garderobe pred povratak u školske klupe, a i poneki i za odlazak na letovanje od desetak dana, jer im, uglavnom, to roditelji to ne mogu da priušte lako.
A ima i onih očeva i majki koji žele da im deca odu u nadnicu kako bi više posle cenila novac u smislu da znaju koliko znoja, nervoze, stresa, glavobolje, je potrebno da se zaradi.
Zakon obavezuje poslodavce da sezonske radnike prijavljuju, a o tome koliko je onih koji tu obavezu poštuju, na koji način se prijavljuju i u kojim krajevima ih ima najviše, za Jutarnji program RTS govorila je Isidora Šimigić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Portal "Sezonski radnici" koji je NALED inicirao funkcioniše od 2019. godine i predstavlja mogućnost prijavljivanja radnika i na dnevnom nivou. Isidora Šimigić navodi da je portal u potpunosti preuzela Poreska uprava i da je već od prve godine nadmašio očekivanja.
- NALED-ove procene su da je pre uvođenja ovakvog portala broj radnika koji su radili na crno bio otprilike 90 odsto. Većina njih je radila neprijavljeno. Poslodavci mogu vrlo jednostavno da ih prijave i ove godine vidljivo je primetno povećanje broja prijavljenih kako kreće leto - rekla je Šimigićeva.
Do sada je prijavljeno skoro 14.000 radnika samo u junu, a od početka godine oko 20.000 radnika.
Prijava stranaca
Za strane državljanje neophodno je samo da poslodavac popuni obrazac koji je dostupan na sajtu "Sezonski radnici" i preda u MUP.
- MUP u roku od tri dana donosi rešenje i dodeljuje evidencioni broj za strance. Trošak za poslodavca je isti kao i za domaćeg radnika, postoji fiksan iznos poreza i doprinosa koji se placa po danu angažovanja po radniku - nadela je Šimigićeva.
Isidora Šimigić iz NALED-a je navela da postoji još prostora da se ovaj vrlo uspešan način otklanjanja problema sive ekonomije usavrši i u oblasti kućnih poslova gde pre svega rade žene, a 90 odsto njih je neprijavljeno.
Portal "Sezonski radnici" najveći broj prijava evidentira od juna do septembra, a one su raspoređene po celoj Srbiji. Veliki broj radnika primetan je u Vojvodini, ali ima korisnike portala i iz Šapca, Vranja, Leskovca.
- Mi imamo uvid samo u statistiku sa portala, moguće je da neko radi na drugoj vrsti ugovora i da nije evidentiran preko portala. Prošle godine bilo je prijavljeno 16.200 žena i 16.700 muškaraca - rezimirala je Šimigićeva.
Prema starosnoj kategoriji najzastupljenije su grupe od 16 do 30 i od 46 do 60 godina.
- Oni koji nisu punoletni imaju pravo da budu angažovani, ne mogu samo biti mlađi od 15 godina, ali mogu biti u rasponu od 15 do 18 godina. Registracija im omogućava da ne rade na crno, već da imaju direktan dogovor sa poslodavcima oko uslova i plate. Ove godine imamo 700 prijavljenih malolenika, dok ih je za celu prošlu godinu bilo 800.
Kurir/RTS
NE PROPUSTITE
