Jedan Nikola iz Srbije otputovao je u američku državu Nevadu gde će nekoliko meseci raditi u restoranu, a svojim pratiocima na Tik Toku je ispričao dobre i loše strane života i rada u SAD.
Mnogi maštaju da odu u SAD i misle da će tamo uspeti ne samo da zarade veliki novac, već i da putuju i upoznaju zanimljive ljude. Međutim, Nikola je shvatio da nije sve tako idealno kako se možda na prvi pogled čini.
- Izašao sam s posla ranije, jer se nisam osećao najbolje i želim sa vama da podelim šta mi se to dopada u Americi, a šta ne. Prva stvar koja mi se ne dopada je moja pozicija. U Srbiji nikada do sada nisam radio kao konobar ili bilo šta drugo u restoranu. Moji su imali prodavnicu i tu sam radio kao prodavac. Radeći tamo uživao sam u komunikaciji s ljudima. To mi je toliko prijalo da nikad nisam gledao na sat kako bih video kad će mi se posao završiti. Međutim, kad sam tražio posao u SAD, znao sam da nemam iskustvo servera, odnosno konobara u restoranu i mislio sam je možda opasno da kažem da sam to radio, pa sam odlučio da izaberam nižu poziciju - započinje on priču.
Zaposlio se, kaže, kao "fud raner", odnosno osoba koja nosi hranu od kuhinje do prostora gde su gosti.
- Međutim, nisam znao da u Americi imaju taj sistem da ako si "fud raner", ti to i ostaješ. Ne možeš da radiš nešto drugo čak i da si bolji od tog nekog i da možeš više da pružiš celom timu. Radiš samo to, kao robot, i ništa više od toga! - objašnjava.
A njemu se ta pozicija ne dopada jer ne može da ostvari nikakvu komunikaciju sa gostima.
- Kada sam pokušao da pređem tu granicu, da malo pričam s gostima, da se upoznam s njima, pitam da li nešto treba, odmah im se to, tamo u restoranu, nije dopalo.
Druga stvar koja mu se ne dopada je, kaže, okruženje, odnosno ljudi.
- Ima jako toksičnih ljudi, čast, naravno, pojedincima. Ima dosta onih koji su nezadovoljni, koji neće da rade, koji su lenji i onda to utiče na celi kolektiv. Oni se non stop žale, a ako ti radiš više oni te negativno komentarišu i ogovaraju. Automatski - to nije zdrava zajednica, zdravo okruženje i to mora da utiče bez obzira koliko se trudiš da budeš pozitivan. Ne postoji novac za koji bih radio sa takvim ljudima!
Treća stvar koja mu se nije dopala je što je mesto Inklajn vilidž, na jezeru Taho u Nevadi, baš, kako kaže, malo mesto.
- "Hajat", gde smo smešteni, je prelep hotel. Sobe su čiste, priroda... Ali, sa druge strane, baš zato što je malo mesto, svi smo osuđeni jedni na drugi i na jedna te ista mesta. Ne možete nikkao da se izolujete osim ako ne odete u prirodu. A, ja sam sedam godina živeo u Beogradu i stvarno sam navikao na tu buku, galamu, da se nešto stalno dešava, da uvek upoznajete neke nove ljude... Pa, i da trošite taj novac koji zaradite! Ovde nema gde da se troši novac! - objašnjava Nikola i dodaje da je, takođe, problem to što radi od 11 do 19 sati, te je jeko teško naći još jedan posao koji bi bio pre ili posle toga.
- Mnogo bi sve bilo drugačije da sam znao šta me čeka - ističe Nikola.
NE PROPUSTITE
