Na temu perspektive srpskog sela s obzirom na savremene okolnosti u emisiji "Ni pet ni šest" na Kurir televiziji govorili su Prof. dr Miladin Ševarlić, poljoprivrednik, Prof. dr Cvijan Mekić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu i Prof. Vitomir Vidović, Akademija inženjerskih nauka.
U kontekstu najava da bi 2030. godine planetu mogla da pogodi kriza koja bi se ispoljila i u nedostatku hrane Ševarlić se kritički izrazio prema izgradnji saobraćajnica preko plodnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji:
- Prvo rešenje za tu prognoziranu krizu jeste da se zabrani ovako ogromno pretvaranje poljoprivrednog zemljišta za nepoljoprivredne namene. Nama sad neka brza saobraćajnica prolazi kroz Topolu koja je srpska Toskana. Praviti saobraćajnice preko vinograda po kojima je poznata Topola zaista je skandalozno. Kao što su moravski koridor od Preljine do Kraljeva pustili pored zapadne Morave i uništiili najplodnije poljoprivredno zemljište gde su bile dve žetve godišnje. Znam da su zbog toga razočarani svi meštani bez obzira na to da li se bave poljoprivredom ili nekom drugom delatnošću - rekao je Ševarlić.
Vidović je konstatovao da u Srbiji postoji sistemski problem kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju, ali je naveo i primere uspešnih proizvođača:
- Prošao sam prošlog leta kroz Srbiju. Bio sam toliko tužan kad sam video da 90 odsto sela u Srbiji nema asfaltirane ulice. Oni su praktično vraćeni u 19. vek. Ono što je propušteno od devedesetih do danas zbog lošeg modela privatizacije sada daje posledice. Stočni fond je relativna stvar. On je nestao u Srbiji zbog preraspodele dobiti. Ipak, postoje primeri koji su to demantolvali. Kod nas imate kompanija koji su zatvorili krug od njihve do trpeze. On proizvedu kravu, bika ili tele i za sedam dana sve je prodaju. To Srbija može da uradi na širem nivou, ali to je nacionalno pitanje.
Mekić se osvrnuo na kvalitet mesa i istakao da je uvezeno mesto kojeg u Srbiji ima dosta sumnjivog kvaliteta:
- Od 2012. poljoprivredno zemljiše u Srbiji smanjeno je za 23,4 odsto. To je moglo da služi za prozvodnju hrane. Došli smo u situciju da nemamo dovoljnu proizvodnju svinjskog i junećeg mesa za sopstvene potrebe. Onda moramo da uvozimo meso. To meso koje uvozimo je ono koje je bilo u nekim skladištima koja moraju da se izprazne posle 6 meseci recimo. Naši uvoznički lobiji to uvoze, a ti oksidativni procesi tokom stajanja tog mesu su već na granici štetnosti za ljudski organizam - za ljude koji konzumiraju to meso, a posebno prerađevine od tog mes
Naveo je eksperiment koji je svojevremeno napravio sa slaninom:
- Ja sam jedne godine napravio eksperiment. Uzeo sam u jednom supermarketu jednu tablu slanine, a uzeo sam i od naših proizvođača i tovljača u Srbiji jedno dve tri svinje i lično sam ja prerađivao suhomesnate proizvode. Merio sam težinu i debljinu te slanine koju sam pravio. Kada se proces sušenja obavio kompletno, znači salamurenje, soljenje - sve je bio isti postupak - kada sam uporedio tu slaninu na kraju sa slaninom iz super marketa bilo je duplo veće kaliranje slanine iz supermarketa. Prečnik te slanine je bio znatno manji. Mi dakle ne znamo čime su te svinje hranjene, koja su to sredstva koja vezuju vodu u mesu.
- To sve lepo izgleda. Stavljaju se svetla koja čine da meso izgleda lepo, da bude svetloružičaste boje, a kada se sklone sa tog svetla izgled je potpuno drugačiji.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
