Aleksandar iz Srbije želeo je da učini dobro delo i da pomogne jednoj baki, ali njegova inicijativa ne da nije naišla na zahvalnost, već su Aleksandra napali i baka i ljudi koji su se okupili oko nje.
Svoje iskustvo on je ispričao na Fejsbuku.
- Osećam se dobro kada učinim dobro delo. Ali, živim u zemlji ludaka, i često me napusti volja da izigravam Robin Huda. Danas vidim krajnje siromašnu ženu kako prodaje smokve. Naravno, kupim to malo što je imala. Obično dam novac, kažem nešto ljubazno, robu ne uzmem i odem pre nego što počnu da se zahvaljuju, ali danas sam nešto sporije reagovao. Kada sam rekao da neću da ih ponesem, i da ih ne volim (istina), nastade ludnica. Baba digla dreku, čuje se na sto metara: "Zar ti izgledam kao prosjak..." i dalje sve u tom stilu. Prometno je mesto, skupiše se ljudi, naravno opet me prekorno gledaju, verovatno su pomislili da sam hteo da ukradem. U svakom slučaju svi su na babinoj strani - ispričao je on i dodao:
- Sreća da sam uvek na biciklu, pa mogu brzo da pobegnem. Žao mi je samo što nisam uzeo one smokve i tresnuo babi na glavu. Fotografiju sam napravio kada sam video da stvari idu ka zlu. Završio sam sa tim glupostima svakako - rekao je on.
Ljudi su u komentarima mahom podržali Aleksandra i poručili mu da ne odustaje od svoje misije.
Bilo je i onih koji su se raspitivali za cenu smokvi.
- A koliko su smokve? - pitao je neko.
- To sam zapamtio, 130 dinara pola kilograma. Jedino voće koje nešto ne volim. Imala je samo 3 pakovanja po pola kilograma, ali baba je nezgodna, da ne poveruješ kako viče, koliko je besna. Ma ludilo - odgovorio je Aleksandar.
- Nekada, nažalost, tako ispadne - učiniš sto puta, ali jednom nemaš da daš i - najgori si! - rekao je jedan od sugrađana, dok je drugi dodao da čovek nikada ne može biti siguran da li će se neko uvrediti kad želiš da im pomogneš:
- Ma, nikad nisi siguran sa ljudima. Ja nikad nisam drska, čovek uvek samo treba da kaže: "Hvala" kada mu neko nesto pruži. Na kraju krajeva - ljudski je davati, bez obzira da li je nekom potrebno ili nije, to je jednostavno jedna lepa osobina. Ja sam juče, recimo, pokušala da poklonim u parku nove espadrile koje su mom detetu male, a nikad nisu nošene. Ponudila sam jednom nepoznatom paru sa devojčicom. Izgledalo je prvo kao da nešto prosim, ali su me uljudno odbili govoreći da su velike. Mislim da su ljudi zaboravili, ili neki čak nikad nisu ni znali, da je poklanjanje ljudska osobina, kao i ljubav prema svetu i ljudima - napisa
- Ipak je lepa tvoja misija. Ne posustaj, ovu ćemo zavesti pod "anegdota" - poručili su ljudi.
NE PROPUSTITE
