Gromobran je najefikasniji uređaj za zaštitu nekretnine od udara groma. Funkcioniše po principu uzemljenja, odnosno sprovodi elektricitet iz groma u zemlju i na taj način sprečava da udar pogodi neki drugi predmet i tako nanese materijalnu štetu ili ugrozi život ljudi.
Gromobran se kao izum pojavio se 1749. godine. Izgleda kao metalna šipka i obično je na vrhu visokih zgrada ili fabrika. Najčešće se postavlja na visoke građevine, a trebalo bi da ga ima svaka zgrada nevezano od namene.
Postavljanje gromobrana je stoga propisano Zakonom o stanovanju, a dužnost da obezbedi ovakvu zaštitu je na upravniku zgrade, a on je dužan da prati njegovu ispravnost.
Novija i najčešće korišćenja varijanta gromobrana su oni koji funkcionišu po principu hvataljke sa ranim startovanjem. Takođe, može raditi i po principu Franklinovog štapa.
Gromobran se sastoji od hvataljke, držača, zaštitnika, odvoda i uzemljivača.
Cena gromobrana
Cena gromobrana zavisi od vrste zgrade, njene veličine i instalacije. Cenovni raspon ide od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada dinara. Prosečna cena je oko 500-850 evra.
Kako se navodi na jednom specijalizovanom sajtu, redovne kontrole ispravnosti su ključne i, ako nije bilo vanrednih okolnosti, trebalo bi ih sprovoditi na svakih pet godina. Provera gromobrana će koštati oko 180-200 evra.
Na primer, gromobran sa ranim startovanjem COMET od nerđajućeg čelika košta 50.160 dinara.
Na tržištu postoje i skuplje varijante. ESE gromobran sa uređajem za rano startovanje Δt=60µs i koji se isporučuje sa redukcijom za montažu na pocinkovanu cev od 6/4 ili 2 ‘’ košta 96,756 dinara.
Brojač udara groma, na primer, može da se nađe 16.139 dinara, a prosečna cena je oko 25.000 dinara. Aluminijumska žica od 10mm, neophodna za postavljanje gromobrana, košta 269 dinara
Kako se izvodi gromobranska zaštita na zgradama?
Za pravilnu zaštitu od udara groma mora biti izvedena kako spoljna tako i unutrašnja zaštita, navodi se na sajtu jedne specijalizovane firme za proizvodnju i prodaju elektro opreme.
Kako su dalje naveli, spoljna zaštita štiti od požara, dok unutrašnja zaštita štiti od delovanja groma tj. štiti od električnog i magnetnog uticaja na ljude, metalne instalacije, električne i elektronske uređaje.
Pod spoljnom zaštitom od udara groma se ubrajaju svi metalni delovi na i u unutrašnjosti nekretnine, koji služe za lovljenje i odvođenje energije groma u zemlju.
Najbolju zaštitu pružaju građevine s pravilno izvedenom gromobranskom zaštitom, ali i automobili s metalnom karoserijom, kabine građevinskih mašina, stambene prikolice kao i kabine žičara.
Kurir.rs/Blic Biznis
NE PROPUSTITE
