Teško je, ali nije nemoguće izboriti se sa zavisnošću od narkotika. To govori moje i iskustvo ljudi sa kojima živim u "Reto centru" i borim se sa tim problemom. Naši životi svedoče da je moguće izboriti se. Prođu se teške situacije, ali je moguće.
Ovo u podkastu "Novosti" - "Priče iz hronike" govori Adriana Skala iz Subotice, izlečena zavisnica od narkotika.
Ona je ispričala da je u problem korišćenja droga ušla sa 13 godina i do 26. je bila na heroinu, metadonu, lekovima, a na kraju postala i alkoholičar.
- Društvo bi se okupilo na žurkama da pije i tada smo počeli da koristimo marihuanu, lekove ili spid, šta se nabavi. Bili smo sedmi razred. Sećam se da smo se jednom prilikom okupili nas šestoro i rekli "hajde da se drogiramo". Na kraju smo nas petoro postali narkomani, dok je šesti izašao iz tog društva - ispričala je Adriana.
Roditelji veruju u laži
- U Subotici ima puno čaja od maka, a uzima se i sirov opijum iz maka. Prvi puta sam to uzela na venu i kad nije bilo opijuma, krenuli smo sa heroinom. Sećam se svoje odluke da svesno krenem da se drogiram. To ti se tad čini super zabavno, biće ti bolje u društvu, ne vidiš šta dolazi iza toga, a kada vidiš, već si toliko u tome da ne možeš da ostaviš.
Adriana kaže da je već sa 14 godina uzimala opijum i heroin na iglu, a sa 16 godina je bila zavisnik od heroina.
- Priznala sam tetki i mami i tražila pomoć, ali to je bio vid manipulacije da se prijavim na psihijatriju, da bih dobijala trodone. Mama je pokušavala da se izbori sa mojom zavisnošću kako je mogla i znala. Roditelji su mnogo puta slepi i poveruju u kojekakve laži. Ona me silno voli i pokušala je da mi pomogne, ali meni to tada nije ništa značilo. Vodila me je psihijatrima, pa da se maknem od društva, branila da idem negde, ali ja sam to želela, volela, to je bio moj stil života. Nisam htela njenu pomoć - priča Adriana.
- U tim trenucima vam se izgubi svaki osećaj ljudskosti prema bilo kome. Majku sam viđala kako se čupa za kosu i govori: "Ne mogu više, uništavaš nas", ali nemaš moć da uradiš nešto drugačije.
Adriana kaže da je imala više od deset overa od heroina i koma, da je bila na reanimaciji, zapalila stan, pokušala samoubistvo.
- Dešavalo mi se da ujutru padnem na ulici, Hitna me odveze na reanimaciju, sutra ujutru me spuste na psihijatriju, ja potpišem da me puste na vlastitu odgovornost i popodne sam opet na reanimaciji. Dešavale su mi se tragične siutuacije, ali mi nije na pamet padala promena, to sam shvatala kao svoju sudbinu. Ljudi iz Hitne su mami rekli da me neće više skupljati sa ulice. Mama je očajna krenula da me zaključava u sobu, bila sam godinu dana zatvorena u kući, davala bi mi metadon, donosila hranu, ali kada bih izašla vratila bih se na staro. Bežala sam kroz rešetke na prozoru, pa ga je ona zakucala ekserima, ne bi li me obuzdala - priča naša sagovornica.
Većina iz društva umrla
Zvala me tetka i pitala: "Dokle ćeš više da nas mučiš, sebe i celu porodicu". Našla je broj "Reto centra", pozvala sam ih sa psihijatrije. Osoba koja se javila na telefon mi je rekla da je prošla krizu kada je došla u "Reto", skinula se i dobro je. To me je podstaklo da i ja probam.
Adriana kaže da je u "Reto centar" došla sa 26 godina i da su je dočekali ljudi koji su preživeli iste i gore priče. Većina iz njenog društva je umrla. Neki su, kaže, stradali u požarima, neke su našli mrtve u podrumu. Taj svet nema puno izlaza.
NE PROPUSTITE
- Ja sam izlečeni narkoman, apsolutno nemam potrebu više za tim i mogu da kažem "ne". To što sam preživela, čini mi se kao neki horor film, a u centru su me okružili ljudi koji su prošli i gore stvari, a sada vidim normalne osobe. To me ohrabrilo da ostanem - kaže Adriana, koja je ostala da radi u "Reto centru" na rehabilitaciji zavisnika.
- Danas sam slobodna i želim da ovo moje iskustvo dođe nekome kao ohrabrenje da ima izlaza i nade, da vredi boriti se. Dok ne kažeš sam sebi da ti treba pomoć, niko ti drugi ne može pomoći. Uhvati me danas i tuga i sramota, ali znam da je to što sam prošla okrenuto na blagoslov, jer mogu reći zavisniku: "Znam, prošla sam krizu metadona, heroina, skinula sam se sa lekova i alkohola, znam kroz šta treba da prođeš" i to moje prokletstvo postaje korisno.
Ona kaže da je danas zdrava i da živi ispunjen, normalan život.
- Sve godine ranije su jad i tuga, to i ne nazivam život, tek od kako sam došla u "Reto centar" mogu da računam kao da živim - završava razgovor Adriana Skala.
Kurir.rs/Priče iz hronike/ S.Đ.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
