Najteže nam je kad su utopljenici čija tela izvlačimo iz vode deca i maloletne osobe! Roditelji, apelujem na vas da ne ispuštate decu iz vida ni na sekund, jer mala nepažnja može da se završi kobno! Samo utapanje kao utapanje ne traje dugo, svega nekoliko desetina sekundi, naglasio je u razgovoru za Kurir Ljubomir Ćirić, vođa ronilačkog tima u ronilačkoj jedinici Žandarmerije u MUP.

Oprema koju nose teška je 40 kilograma, a pretragu terena neretko im otežava loša vidljivost u vodi. Tokom letnjih meseci ronioci Žandarmerije, nažalost, imaju najviše posla...

- Naš apel i poruka je da se ne koriste neuređena i nepoznata kupališta na kojima nisu prisutne spasilačke službe, vodene površine za koje se ne zna šta se nalazi ispod površine - da li postoje grane, oštri predmeti, armature, koje, osim povreda, mogu da izazovu i paniku, što se često završi neželjeno - upozorava Ćirić.

0601-foto-mup-7.jpg
MUP RS 

Brojka

236 hiljada ljudi u svetu svake godine izgubi život usled utapanja

Ističe da kupači koji uoče situaciju koja podseća na početak utapanja ne treba nikako da prilaze toj osobi nadohvat ruke, već da pokušaju da joj pruže neku granu ili predmet za koji bi mogla da se uhvati:

- U tim trenucima čovek koji se davi ne kontroliše svoje pokrete ni sebe i može da ugrozi život i onome ko pokušava da ga spase.

0602-foto-mup-ciric.jpg
MUP RS 

Ćirić kaže da je konzumiranje alkohola takođe jedan od potencijalnih uzroka utapanja, a posebno apeluje na mlade koji posećuju splavove:

- Jako je važno da niko ne precenjuje sebe i svoje plivačke sposobnosti. Nakon konzumiranja alkohola percepcija svesti nije ista, čini im se da nešto mogu, a ne mogu. Apelujem da se ne upuštaju u preplivavanje rečnih tokova, da ne skaču u vodu koja nije iskontrolisana, posebno oko splavova koji su zbijeni jedni uz druge, tu je veliki broj sajli, lanaca...

0601-foto-mup-6.jpg
MUP RS 

Matej Periš

Jedna od najobuhvatnijih potraga

Početkom januara 2022. godine ronilačka jedinica Žandarmerije imala je i jednu od najobuhvatnijih potraga. Tragalo se za telom hrvatskog državljanina Mateja Periša.

- Bio je to poprilično kompleksan zadatak. Voda je bila izuzetno visoka, zimski period, mi smo izvršili oko 10 zarona na svim tačkama na kojima je sonar pokazao da postoje obrisi koji bi mogli da liče na telo. Na kraju smo pretragu sveli na površinsku, računajući da će telo isplivati, što se na kraju i dogodilo - objašnjava Ćirić.

0601-foto-mup-3.jpg
MUP RS 

Zadatak ronilačke jedinice Žandarmerije na prvom mestu je potraga za telima utopljenika, ali i za predmetima izvršenja krivičnih dela. Pored toga, pripadnici ove jedinice rade i na obezbeđivanju javnih skupova na vodi i priobalju, obezbeđivanju važnih ličnosti na vodi, kao i suzbijanju svih kriminaliteta na vodi i priobalju.

Naš sagovornik naglašava da se ronjenje koje njegova jedinica obavlja u znatnoj meri razlikuje od onog koje izvode rekreativna ronilačka udruženja:

- Mi izvodimo ronjenje u svim akvatorijama na teritoriji Srbije, često je vidljivost smanjena, a razlika je i u tome što se u rekreativnom ronjenju uvek roni u paru, dok kod nas čovek roni isključivo sam i povezan je sa asistentom na površini. Takođe, mi ne određujemo uslove i vreme ronjenja, nego izlazimo na zadatak po hitnom pozivu.

NAJTEŽE NAM JE KAD SE UTOPE DECA Vođa ronilačkog tima Žandarmerije za Kurir: Najkomleksnija potraga je bila za telom Mateja Periša Autor: MUP RS

Svaki zadatak je kompleksan i složen na svoj način, ali je najteže kad su utopljenici deca:

- Često imamo razgovore s psihologom jer smo na ronilačkim zadacima izloženi povišenom nivou stresa.

Tražili telo 14 dana

Okolnosti otežavaju potragu

Nedavno su pripadnici ove jedinice imali zadatak koji je trajao 14 dana:

- Nismo imali precizno mesto. Morala je da se pretraži ogromna akvatorija pri dubini od 18 metara u potrazi za utopljenikom. Postoje neki ronilački proračuni kojih moramo da se pridržavamo, pogotovo kad se radi više zarona. Potragu često otežavaju i okolnosti, vidljivost, temperatura vode, jačina strujanja, da li je voda kontaminirana, ima li mnogo granja, otpada...

Od početka ove godine imali su 14 zadataka, prošle 38, pretprošle 50, pre tri godine 58. Kad nisu na terenu, pripadnici ronilačke jedinice Žandarmerije uglavnom su na obukama različitog tipa, a osim ronjenja, uvežbavaju se za policijske poslove i poslove posebnih i specijalnih jedinica:

- Obuke imamo konstantno, održavaju se kako u bazi ronilačke jedinice, tako i na jezerima i rekama širom zemlje. Imamo svake godine intenzivnu obuku u Crnoj Gori, na moru, i ta obuka nam je važna jer tu možemo da postignemo ronjenje na velikim dubinama u kontrolisanim uslovima. Takođe, obuku imamo i zimi na planinskim jezerima. Zimi je kompleksnije jer se koristi drugačija oprema.

Bonus video:

00:07
Ronioci Žandarmerije pretražuju jezero  Izvor: Kurir