GABRIJELA I ALEKSANDAR SE PRESELILI U ŠUMU PRE 5 GODINA: Kupaju se kišnicom, prve komšije im šakali i srndaći! (FOTO)

Oko nas nema nikoga. Nema komšija, nema puta kojim prolaze motorna vozila, nema čak ni šetača. Samo šuma, priroda i njeni zvuci! Prve komšije su nam srndaći, šakali i ptice, priča za Kurir Aleksandar Obradović (45), koji se pre pet godina iz Vršca sa suprugom preselio da živi duboko u šumi na Vršačkim planinama!

- Odmalena smo se bolje osećali u šumi nego u gradu. Uvek smo imali želju da živimo u prirodi, van gradske gužve. Pre sedam godina smo uzeli plac, a pre pet godina smo tu napravili kućicu za nas. Plac se nalazi na južnoj padini Vršačkih planina. Kupili smo još jedan plac na 300 metara odatle, da ne bismo imali komšije - kaže kroz smeh Aleksandar.

Nakon toga rodila se ideja da naprave kamp i pokrenu biznis.

- Bila nam je želja da može da dođe još neko, a da se ne narušava priroda i sve oko nje. To su zapravo drvene platforme na koje se postavljaju šatori, imamo ih četiri, ali nećemo ovo da širimo jer ne želimo gužvu. Pravimo razne proizvode od šumskih i lekovitih biljaka, sokove, džemove, sad imamo i pčele i pravimo med. Gabi pravi i prirodnu kozmetiku, koja je sto odsto prirodna i ručno pravljena, nema ništa veštačko. Nekad organizujemo i biciklističke i planinarske ture, uglavnom po Rumuniji, to nam je blizu, a priroda je prelepa - priča naš sagovornik, objašnjavajući da struju dobijaju preko solarnog panela.

Voda s neba

- Kišnica nam je izvor vode. Imamo svoju baštu, koju gajimo bez ikakve upotrebe hemijskih sredstava, čak ni onih dozvoljenih u organskoj proizvodnji. Uzgajamo i malo voća.

Aleksandar se ranije bavio poslovima obezbeđenja, a njegova supruga Gabrijela je diplomirani pravnik i još uvek radi u jednoj firmi.

- Još ne možemo da živimo od života i rada u prirodi, ali nadamo se da ćemo za nekoliko godina moći da se skroz preselimo gore i da tu živimo skromno, ali nama dovoljno. Manje smo u Vršcu, većinu vremena smo ovde, lepše nam je. U grad odlazimo samo kada moramo ili kada nešto treba da se obavi. Nama je ovde lako, mi smo navikli i uživamo, toliko je lepo i rasterećeno - priča nam ovaj par.

Obradovićima je život u šumi doneo spokoj i manje stresa.

- To nije za svakoga, nije to kao kad odete na selo, gde imate svu infrastrukturu, ovde je ipak malo asketski život. Prvo neko mora da proba i vidi da li je to za njega. Mi se nalazimo u zaštićenom području, gde nema lova. Čak i do našeg kampa nije mogući doći motornim vozilom, samo peške ili biciklom. Od parkinga imate 500 metara do nas, prelepim i ne previše napornim putem kroz šumu - objašnjava Aleksandar.

Obradovići planiraju da u bližoj budućnosti nabave i životinje, pre svega konje i živinu.

- Najbolje komšije su životinje. Ovde je mir! - zaključuju oni.

Bonus video: