IMAO JE ČAK 6 SAHRANA: Zbog ideje se nije ženio, ali tu su DVE žene: Zbogom, nikad se više nećemo videti, ja ću poginuti!

- Naša obaveza je da se svi mi, bez predrasuda i političkih orijentacija, zagledamo u dubinu misli Dimitrija Tucovića, zapravo da dosegnemo tu dubinu. Potrebno je razumeti snagu njegovih ideja, njegov etički kredo, pre svega njegovu dobronamernost, da bismo sagledali njegovo delo u celini, i tek onda, da ga svi zajedno, kao društvo, smestimo na adekvatno mesto u istoriji koje mu s pravom pripada i kao političaru i kao čoveku, a pre svega kao velikom patrioti, što je on zaista i bio. Čak je i Slobodan Jovanović, rojalista, sasvim drugih političkih opredeljenja, divno govorio o Dimitriju Tucoviću - da je umesto pod zastavu socijalne revolucije, otišao pod zastavu nacionalne borbe, kad je njegovom narodu trebalo. I otišao u rat. U kome je poginuo - priča nam Snežana Đenić, direktorka biblioteke "Ljubiša R. Đenić" u Čajetini, istoričarka i muzejska savetnica, ali i autorka izložbe "Dimitrije Tucović - radnički vitez" u ovoj biblioteci, koja obeležava 120. godišnjicu, čime se malo koja biblioteka u Srbiji može pohvaliti.

Zlatiborac, rođen 1881. u poznatoj svešteničkoj porodici iz Gostilja, trebalo je da nastavi porodičnu tradiciju. Ali on je izabrao drugačiji put, koji će ga odvesti u istoriju i na kome će, po političkoj potrebi, biti uzdignut na nebo ili sahranjen, pa čak i uistinu sahranjen šest puta, kao niko drugi.

U Užicu krajem 19. veka, gde je završio osmi razred i upisao gimnaziju, bio je pod uticajem socijalističke misli - tamo je upoznao Radovana Dragovića i Dragišu Lapčevića. Gimnaziju je završio i u Beogradu, a 1906. Pravni fakultet, odmah se priključio socijalističkom pokretu, proganjanom, čije su Radničke novine bile zabranjene.

- Bio je jedan od organizatora krvavih martovskih demonstracija 1903, nakon čega je morao da napusti Srbiju. Posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, vraća se iz emigracije. Tokom tri meseca, koliko je proveo u emigraciji, Dimitrije je bio izložen mnogim neprijatnostima, veoma teško je živeo, jer nije dobio očekivanu pomoć od austrijskih socijaldemokrata. Nakon Majskog prevrata izmenila se politička klima, pa je već avgusta 1903. osnovana Srpska socijaldemokratska stranka, jedinstvena na političkoj sceni Srbije, čiji je program bio zasnovan na načelima nemačke socijaldemokratije, koja je u prvi plan stavljala socijalna pitanja i bila jedina prava opozicija vladajućoj Radikalnoj stranci - objašnjava Đenićeva.

Gledamo fotografije Tucovića iz gimnazijskih dana, Dragovića, Triše Kaclerovića, porodične slike, na kojima su i slavna braća Vladimir i Stevan. Tu je i kafana "Vuk Karadžić" u prestonici, u kojoj je doneta odluka o osnivanju Beogradskog radničkog društva, kao i dopisne karte partijskih drugova, s prvomajske proslave... Na onoj s fotografijom sata stoji: "Na buržoaskom časovniku buržoaskom društvu otkucava poslednji čas".

- Intelektualac koga je svet poštovao, kosmopolita, poliglota, borac za radnička i ljudska prava, za radničko zakonodavstvo, ravnopravnost polova, opšte pravo glasa, socijalnu pravdu i građanske slobode. Na Osmom međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. godine, gde se okupio cvet evropske socijaldemokratije, Dimitrije Tucović je u govoru kritikovao austromarksiste jer nisu reagovali na aneksiju Bosne i Hercegovine i jer su glasali za nove ratne kredite. To pokazuje da je bio beskrajno hrabar i principijelan, i upravo u toj principijelnosti nalazi se objašnjenje njegovog velikog ugleda i uticaja - kaže Đenićeva, koja je i ovde, kao i u svojoj knjizi "Dimitrije Tucović - intimni svet radničkog viteza", iznela mračnu stranu slavnog neženje:

- Odan ideji, verovao je da nema pravo na privatni život, ženu, decu. Međutim, u dostupnim izvorima izdvaja se žena koja je ušla u intimni život Dimitrija Tucovića - Dobroslava Đorđević.

Ta devojka iz Jagodine stigla je u Beograd 1903. da studira filozofiju. Bila je obuzeta metafizikom, ali kad je upoznala Dimitrija, postaje socijalista, borac za ženska prava. Njihova prepiska traje od 1905. pa sve do njegove smrti.

- Znala je da joj je stranka, kako je sama rekla, velika rivalka. Nije imala iluzija da će se Dimitrije predomisliti. Njena ljubav je bila velika, njena patnja još veća. To se vidi iz pisama. Dimitrije nije otvoreno pokazivao svoje emocije. Međutim, u naizgled "službenom" pismu može se naslutiti neka reč koja ukazuje na ljubav. Kad je poginuo, napisala je najkraći i najtužniji nekrolog: "Pao je najbolji među najboljima, za njim nema utehe."

Kobne 1914. Dimitrije Tucović je u Zagrebu upoznao Zofku Kveder, ženu svog prijatelja i socijaldemokrate Juraja Demetrovića.

- Među njima postoji platonska privlačnost. Susret je bio kratak, ali je obeležio njen rad i život. Pisala je feljtone, crtice, a on joj je rekao: "Zašto ne napišete nešto veće, zašto ne pišete o balkanskim ratovima? Daću vam svoj ratni dnevnik, a vi ćete opisati Srbiju i te nove krajeve." Prihvata i kreće put Srbije. Dimitrije je trebalo da je sačeka u Beogradu, ali je imao hitne obaveze, pa je čeka Živko Topalović. Ona piše mužu: "Taj Živko Topalović je zgodan, ali neću da se zaljubim. Nema više onog ko je malo opasan za mene" - kaže Đenićeva, pa nastavlja:

- Kad se vratila s puta, Dimitrije ju je ispratio na parobrod za Zagreb, rekavši: "Zbogom, nikad se više nećemo videti. Biće rat, to vidite... a ja ću poginuti. Znam to sigurno. Tako mi je nešto ledeno oko srca." Tako je i bilo, poginuo je, a ona ga je učinila idealnim likom muškarca u romanu "Hanka".

Kao pacifista, naglašava Đenićeva, borio se da spreči rat velikih razmera, ali kad je rat počeo, patriotizam je dokazao učešćem u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu.

- Vrhovna komanda je na početku Velikog rata razmatrala povlačenje poznatog političara Dimitrija Tucovića sa prvih linija fronta. Ali on je to odbio, rekavši da je u tom trenutku svakom Srbinu mesto na frontu, jer se brani otadžbina. Poginuo je 20. novembra 1914. na Vrapčem brdu kod Lazarevca.

I tu počinje priča o čak šest sahrana Dimitrija Tucovića - na mestu njegove pogibije, pa na seoskom groblju, pa u zajedničkoj grobnici na vojnom groblju, pa u spomen-crkvi u Lazarevcu.

- U jednom periodu naše istorije Dimitrije Tucović bio je favorizovan. Posle razlaza sa SSSR 1948, komunističkim vlastima bio je potreban Dimitrije Tucović kao izraz kontinuiteta socijalističke misli. Njegove kosti prenose iz crkve u Lazarevcu na Slaviju. Bila je to velika državna svečanost, uz prisustvo Josipa Broza. Krajem devedesetih godina 20. veka, u atmosferi pojačanih nacionalnih tenzija, dolazi do osporavanja dela Dimitrija Tucovića. Njegovi posmrtni ostaci premešteni su 2016. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu. Valjda će danas, konačno, naći dugo očekivani mir...

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.