Osim zaposlenja, koje je često moguće i u prvih šest meseci nakon stečene diplome, ali i različiti, više nego dobro plaćeni poslovi, motivi su kojim se vode brucoši pri upisu na fakultete.
Radna mesta koja obezbeđuju platu veću i od 5.000 evra, dovode buduće studente u amfiteatre nekoliko fakulteta, među kojima prednjače informacione tehnologije.
Poslovi koje je moguće raditi posle ovih fakulteta u proseku obezbeđuju platu od oko 1.500 evra, ali i daleko više u zavisnosti od firme, iskustva i stručnosti zaposlenog.
Prosečna plata za praktikanta u IT kompanijama, odnosno za studenta koji još uvek nema diplomu, je oko 500 evra, a sa diplomom ova cifra vremenom samo raste.
Među onima koji jednog dana neće morati da misle o cenama i da “cupkaju” od prvog do prvog u mesecu, sigurno su studenti koji sa diplomom u rukama izađu sa tehničkih, ali i još nekih fakulteta, na kojima je broj prijava ove godine iznenadio i najveće stručnjake za visoko školstvo.
Naime, fakultete Univerziteta u Beogradu ove godine zasenile su prijave na Ekonomskom, gde su gužve bile neočekivane.
Pored Elektrotehničkog, Mašinskog, Građevinskog, Ekonomskog, tu je i Fakultet organizacionih nauka (FON), koji se smatraju – najisplativijim.
“Najveće interesovanje već godinama vlada za fakultete tehničkih zanimanja. Tu je IT na prvom mestu, odnosno svi fakulteti koji imaju ovaj smer, kao i elektrotehnika i mašinstvo. Diplome ovih fakulteta omogućavaju, pre svega, brzo zaposlenje, dobar posao i zaradu. Izvan sektora tehničkih fakulteta, među poludruštvenim i polutehničkim, svakako je najisplativiji i najtraženiji FON”, kaže za Novu Miloš Turinski, iz kompanije Infostud.
Fakultet koji je ove godine pravo iznenađenje, kaže on, je – Ekonomski.
“Studenti FON-a jako dobro prolaze na tržištu rada jer diploma tog fakulteta ne podrazumeva jedno zanimanje kojim svršeni studenti mogu da se bave. Njima su na raspolaganju razni menadžerski smerovi, među kojima je i onaj sa IT usmerenjem. Oni su najtraženiji, lako se zapošljavaju na dobrim poslovima. Moramo pomenuti i Ekonomski fakultet, koji je ove godine privukao veliki broj kandidata i zabeležio rekordan broj prijava, koliko ih nije bilo godinama unazad. Bilo je čak 1.700 prijava na nešto manje od 1.000 mesta”, kaže Turinski.
Najlakše zapošljavanje
Statistike pokazuju da se diplomirani ekonomisti u poslednjih nekoliko godina najlakše zapošljavaju. “Prvi posao u struci dobijaju već u prvih šest meseci nakon stečene diplome”, naglašava naš sagovornik.
Poslovi koje obezbeđuju pomenuti fakulteti donose zaradu od 600, 700, 800 evra za početnike, pa do preko 5.000 evra za seniore.
“Za prvo zapošljavanje očekuju se početničke zarade koje su između 500 i 1.000 evra. To, naravno, nisu pune zarade koje mladi stručnjaci mogu ostvariti kasnije kad se dokažu na poslu i steknu iskustvo u radu. Čak i ajtijevcima prva zarada retko kad prelazi 700 evra, ali oni, kao i inženjeri mašinstva i programeri, mogu ostvariti zaradu od nekoliko hiljada evra mesečno. U IT svetu, bar kod nas na sajtu, među seniorskim pozivima, za softverske arhitekte plata je daleko iznad srpskog proseka i ide do 5.000 evra i više. Za softverskog arhitektu potrebne su, međutim, godine iskustva, zato ovaj posao ne mogu da rade oni koji su tek izašli sa fakulteta.”, objašnjava Turinski.
Konkurencija je ove godine svakako manja jer je na fakultete upisano čak 2.000 manje brucoša nego lane.
“Na fakultetima za IT je smanjeno interesovanje u odnosu na prethodne godine. Sada je bilo 1,3 studenta na jedno slobodno mesto po kvotama, što je i dalje velika potražnja, međutim smanjena u odnosu na raniji period kad je bilo 1,6. Na upisu za fakultete bilo je 2.000 manje kandidata nego ranijih godina, a to možemo da posmatramo kroz prizmu demografije, ali i krize koja je zadesila IT u poslednje dve godine, što je, možda, uticalo na odluku kandidata”, smatra Turinski.
Prosečna plata 2.000 evra
Naime, budući studenti, kojima je plata najvažniji cilj, treba da znaju da juniori programeri u proseku zarađuju oko 850 evra, dok njihove iskusnije kolege mogu da zarade mesečno i do 1.400. Prosečna plata hardverskog inženjera je oko 2.000 evra, a administrator baza podataka može da zaradi u proseku 1.400.
Oni koji završe FON i steknu zvanje diplomiranog inženjera organizacionih nauka, mesečno mogu da zarade i više od 2.000 evra.
Finansijski menadžeri zarađuju oko 850, pa sve do 2.000 evra mesečno, dok menadžer kvaliteta može da zaradi od 700 do 2.200 evra.
Marketing menadžer može da zaradi od 630 do 1.850 evra, a menadžer za odnose s javnošću između 470 i 1.300.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
Bonus video:
