U Srbiji su visoke temperature postale svakodnevica, a vrućine naročito pogađaju najmlađe.
Pedijatar i pulmolog dr Aleksandra Vukov u intervjuu sa novinarom Nemanjom Živkovićem otkrila je više o tome kako deca podnose visoke temperature i koje mere roditelji treba da preduzmu kako bi zaštitili svoju decu.
- Deca teško podnose visoke temperature, posebno u zatvorenom prostoru. Njihov metabolizam je drugačiji, a termoregulacioni centar nezreliji nego kod odraslih. U prostorijama sa temperaturom iznad 35 stepeni, deca se lako mogu pregrejati, što može dovesti do dehidratacije - istakla je dr Vukov.
Prema njenim rečima, dehidratacija je prvi stepen problema. Kada su deca izložena visokim temperaturama i ne unose dovoljno tečnosti, mogu postati malaksala, imati povišenu temperaturu, povraćati i biti konfuzna.
- U takvim situacijama, deca moraju hitno kod lekara - dodala je dr Vukov.
- Klima uređaji takođe mogu biti problematični ako nisu pravilno korišćeni. Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od 5 do 10 stepeni, zavisno od uzrasta deteta - rekla je dr Vukov i dodala:
- Posebno je važno da klima uređaj ne bude usmeren direktno na decu, jer to može izazvati prehladu.
Dr Vukov naglašava važnost pravilne hidratacije dece:
- Deca se kreću, trče, igraju, što znači da se brže znoje i gube tečnost. Važno je da im se redovno nudi voda kako bi se izbegla dehidratacija.
Toplotni udar je ozbiljno stanje koje može nastupiti kada je dete predugo izloženo visokim temperaturama.
- Simptomi toplotnog udara uključuju malaksalost, povišenu temperaturu, povraćanje i konfuziju. U takvim slučajevima, hitna medicinska pomoć je neophodna - upozorava dr Vukov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
