O projektu koji više od 20 godina čeka na realizaciju, pojedini eksperti govore kao o razvojnoj šansi, jer je litijum mineralna sirovina današnjice i bliske budućnosti.
Međutim, koje opasnosti prete njegovim iskopavanjem i eksploatacijom i kako se one mogu preduprediti istaživala je novinarka Kurirs Jasna Glintić.
Litijum je mineralna sirovina kao i sve ostale, sa tom razlikom što je ona sada aktuelna, a Srbija ima tu sreću ili nesreću da su njegove količine ovde respektabilne, ocenjuju eksperti.
Profesor Dinko Knežević ističe da je ekologija u priči o rudniku litijuma zloupotrebljena, kao i da se rudarenje litijuma ne razlikuje bitno u ekološkom smislu, od iskopavanja i eksploatisanja nekih drugih mineralnih sirovina.
- Vi ste videli da se u svim tim antipropagandama pojavljuju površinski kopovi, neki pejzaži sa Meseca, s Marsa, nigde nema života, pojavljuju se neki kamioni što ovde nije slučaj. Dakle, ovde se radi o dubokom podzemnom kopu, vrlo kompleksnom, razume se, čim ste se vi spustili na 400, 500, 600 metara dubine. Pojavljuje se mnogo tehničkih problema, što se tiče okruženja, a otisak tog kopa je izuzetno mali - rekao je Knežević.
Uticaji i rizici u fazi izgradnje i eksploatacije predviđeni su merama zaštite kako bi oni bili daleko ispod dopuštenih graničnih vrednosti, pa tako studija o proceni uticaja na životnu sredinu procenjuje potencijalne uticaje projekta i tehnička rešenja na toj lokaciji.
- Ono što se ispušta u vazduh je bukvalno zanemarljivo u odnosu na bilo koje drugo industrijsko postrojenje. Otpadne vode se prečišćavaju do takvog nivoa ne samo zbog životne sredine, već i zbog potreba procesa. Otpada ima dosta, zato se i odlaže na deponiju u Štavice. Zato, pola otpada je i predviđeno da se koristi kao industrijska sirovina za zasip i to su svakodnevni uticaji dok traje projekat. Oni nisu beznačajni. Oni menjaju i sredinu i lokal. Znači, tamo gde će biti izgrađena fabrika, tih 200 hektara neće više biti poljoprivrednog zemljišta - kaže Prof. Aleksandar Jovović sa mašinskog fakulteta.
Postoje i vanredne situacije, koje takođe moraju da budu predviđene, isto kao i uticaji tokom rada i po zatvaranju projekta.
- Može da se desi da pukne rezervoar sa sumpornom kiselinom. Zato su predviđeni tankvani. Može da se desi da jednom u 10.000 godina, pogotovo sad zbog promena klime koje vidite kakve su, dođe do velikih poplava, pa su predviđena i urađena tehnička rešenja za takve poplave i naravno spiranje tog materijala u vodotokove i tako dalje. Znači, nijedna studija, bolja ili lošija u Srbiji nije urađena da to nije uzela u obzir, a kamo li ova studija - rekao je Jovović.
Ne postoji projekat tog tipa koji nema uticaj po životnu sredinu, tvrde eksperti. Oni dodaju i da priča da otvaranje rudnika litijuma nema ekološki uticaj na okruženje nije realna, ali da su zadate norme i standardi u slučaju projekta koji je podelio našu zemlju - u granicama prihvatljivog.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
