Naš, a u trci za Ginisa! Lepotan prve klase, grdosija plave krvi! Jedinstven! Medo - milo ime za rasnog konja koji će, veruju svi, još jednom upisati ime Srbije u prestižnu knjigu svetskih rekorda.
Farma Caričina. Oaza lepote. Prostranstvo koje krepi dušu. Lekoviti su ovde i vazduh i voda još od davnina. Legenda veli da selo duguje naziv carici koja se baš ovde odmarala. Doduše, narodno predanje ne može da se usaglasi koje je to bila - da l' Milica, da l' Jelena... Svakako carski su drumovi ovaj kraj presecali i pre Nemanjića. Beše to put od Zapada ka Istoku, tamo daleko do Carigrada.
Na dvadesetak kilometara od Sjenice, uz makadam stižemo do farme porodice Selek. Braća iz Novog Pazara nakon decenija rada u inostranstvu, stekli su mnogo. A sad vraćaju i svom kraju.
Ova lepota behu nekada ispaše PIK "Pešter". Propade "Pešter", privatizovaše ga devedesetih, al' ne bi neke vajde. I to je propadalo. Dolaze braća, malo po malo, kupiše silne paše.
Naroda ni nema. Pre dve decenije dvadeset duša popisano, sada upola manje. Što se da i videti. Tek poneka kuća, jedno veće domaćinstvo i - farma. A ona je biser. Pravi. Krenuli su Seleci od vikendice. Drvena, nevelika, taman takva da se stopi s okolinom. Sad oko nje šetaju magarci, dok popodnevna senka pada po avliji i sunce se probija kroz granje. Idila.
Farma im je ona zdrava osnova za mleko, meso i svašta još što ide u poznati hotel u Sjenici, koji renoviraše, proširiše. Pa je sad usred Sjenice uživanje ko u kakvom poznatom turističkom mestu. A kreket žaba iz jezerca pred hotelom i u snu te podseća da si usred prirode, daleko od gradske vreve.
Po 1.400 hektara pašnjaka u Čaričinom šetaju bivolice, od čijeg mleka je izvrstan kajmak, angusi - one krave koje kvalitetno meso daju, ovce... ali i krda divljih konja, koji upotpunjuju ambijent.
I to nije sve! Nakon decenija rada, koji nije prestao, Seleci daju sebi i gušta. Prave i ergelu rasnih konja. Štala puna. Na samom ulazu, levo - on!
- Ju, kolika glava - ote se.
- Koliki konj!
Veće u životu nismo videli. A i nismo mogli. Jer Medo je težak ko bar koliko dva, ako ne i tri konja.
- Kad smo ga nedavno vagali imao je 1.400 kg. Najteži konj na svetu trenutno ima 1.100 kila, što znači da težeg od Meda na plateti nema. Ali je konj od 1.501 kilograma zaveden u anale kao Ginisov rekord i naš cilj je da ga preskočimo - priča nam Izet Selek, jedan od vlasnika farme.
Medo je od čuvene francuske pasmine Peršeron. Vrlo stameni i jaki još od srednjeg veka korišćeni su kao vučni konji. Obično su sive ili crne boje. Medo je beo s primesama sive. Gospodski izgled.
Kažu i da su peršeroni poznati po inteligenciji. I zaista. Vrata s rešetkama je, vele, Medo otvarao očas posla. Pa su stavili i ekser, da se osiguraju. Ali džaba. Opet otvara. Trebalo mu je, doduše minut, dva. I ode reza.
Div izlete iz štale. Pa pravac u ograđeno. Razlete se, razigra... Griva leprša.
- Varira u kilaži, ako ga više puštaš po polju, on skida malo kilažu. Ali, mi i hoćemo da je vitalan. Nije nam cilj samo da bude najteži, nego i najteži i vitalan. Dnevno pojede 30-40 kg zobi, 20 kg sena. Nosimo mu i šargarepu, ali ona je više važna zbog slasti - govori Selek.
U boksu prekoputa je Sultan. Još jedan lepotan plave krvi.
- Sultan ipak ne može da priđe Medu. Ne može doseći tu kilažu, iako je i on baš veliki.
Peršeroni su prošli i Prvi svetski rat, obilato su korišćeni. Za borbu zna i Medo.
- Dobar je konj, miran, ali ipak pastuv. Miran je samo dok nema drugih konja pored njega. Gospodar je. I mora biti gospodar. Ne mogu Medo i Sultan zajedno, tuku se. I zato više ne smemo da ih puštamo u isto vreme - veli Selek.
Izvalja se. Izjuri. Pa "naredi" otvaranje rampe. Da ne bi sam skidao brvna...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
