SADIĆI IZ KOVAČICE BICIKLAMA KRENULI NA PUT DUG 2.500 KM Majka, otac i 3 ćerke uputili se u Švedsku: Već prešli 8 država FOTO

Petočlana porodica Sandić iz Kovačice (Srbija), krajem juna je krenula na put dug 2.500 kilometara,a odredište im je Geteborg u Švedskoj. Ne bi to bilo neobično kad daljine ne bi premoštavali na biciklima.

„Razmišljali smo šta bismo mogli zanimljivo da pružimo ćerkama tokom raspusta. Želeli smo da provedemo sa njima što više vremena, ali da sve bude novo i drugačije, što ćemo zauvek pamtiti. Još pre izbijanja kovid pandemije, jedna prijateljica nas je pozvala da je posetimo u Švajcarskoj, što na se kao ideja dopalo jer smo jako želeli da uživo vidimo sve tamošnje prirodne lepote. Kad smo je pitali kako bi najbolje bilo da putujemo, predložila je da dođemo biciklima. Jednostavno, kliknuo sam te večeri i tako je sve krenulo. Bili smo sve vreme zajedno, imali smo aktivnosti koje nismo ranije upražnjavali i to nam je donelo sreću jer smo na putu okrenuti jedni prema drugima 24 sata dnevno. Naravno, na početku smo svi bili veoma pažljivi, ali kad s vremenom sve naše prirodno ispliva na površinu, a to je ono na čemu se može i treba raditi, razvija se dalje puno toga korisnog, što je principu najvažnije - kaže za KOSMO Dragan Sandić.

Najvažnije je zajedništvo

Na pitanje da li pripreme za put zahtevaju specifične fizičke treninge, Biljana odmahuje glavom, tvrdeći da niko od njih nije svakog dana vozio bicikl. Teodora trenira odbojku, Sofija atletiku, a Iskra je pre polaska na put takođe krenula sa atletikom. Roditelji nisu imali vremena za treninge, ali mama dodaje da su mentalne pripreme bile zastupljene u vidu čestih razgovora.

- Mnogo ljudi misli da su naši poduhvati rizični, ali sve zavisi od toga iz koje perspektive se na njih gleda. Većina ljudi je uljuljkano u neki privid sigurnosti, ali naše ćerke tvrde da ovo putovanje vide kao jednu veliku avanturu. I prošli i ovaj put, imamo divne situacije na putu. Od nepoznatih ljudi uvek dobijamo osveženje u vidu sokova, vode i hrane, pogotovo u Austriji. Pozivaju nas da postavimo šatore u njihovim dvorištima, upoznaju nas sa sopstvenom kulturom. Na taj način deca šire vidike, posmatraju ovu aktivnost kao izazov, izgrađuju fleksibilnost, uče se donošenju odluka i preuzimanju odgovornosti. Rizična je jedino ta fizička komponenta i tu se jako slušamo: stajemo odmah kad je nekome potrebna pauza, vozimo jako pažljivo, tako da je rizik smanjen na isti nivo kao što je i kod kuće - objašnjava Biljana.

Kad se čuje za putešestvija porodice Sandić, prva pomisao je da oni poseduju skupa bicikla i opremu, kako bi im vožnje po Evropi bile udobnije i sigurnije. Međutim, stvarnost je potpuno drugačija.

- Naši bicikli su sasvim obični, zaista nisu ni po čemu specijalni. Bisage su vodootporne, a odeća nam je brzosušeća, tako da pranje i sušenje ide vrlo brzo. Svako od nas ima par patika i par papuča, imamo solarnu bateriju, power bank-ove, kao i plinski rešo. Cilj nam je da pokažemo da se ne mora imati savršena oprema kako bi se krenulo na put jer, kad bismo to radili, ostarili bismo bez napuštanja kućnog praga. Stara je izreka da „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka” i mi se toga pridržavamo“, ističe Dragan, dok Biljana dodaje da sa sobom nose i putnu apoteku u kojoj se nalaze: sredstvo protiv temperature, medicinski ugljen, magnezijum, vitamini, kapi ehinacee, kreme sa etarskim uljima koja pomažu kod preopterećenosti mišića, zaštita od sunca, a imaju i zdravstveno osiguranje.

Kurir.rs/ Kosmo.at/ A. K.