JA SAM IVAN - LEVI BUBREG, A JA SAM IVANA - DESNI BUBREG! Ovo je priča o ljudskosti, borbi i ŽELJI koja sad može da se ispuni!
Želja je sad mnogo u zdanju starog Urgentnog centra. Tu leže Ivan i Ivana, kako vele, levi i desni bubreg. Oboje iz Beograda. Život bez dijalize - san im je upravo postao java.
Sa 32 godine IT tehničar Ivan Šimunović je odavno invalidski penzioner, oba bubrega su mu izvađena. Na dijalizi je bio skoro tri godine, a na listi čekanja od lane, kad je definitivno utvrđeno da mu majka ne može dati bubreg. Optimista nije bio da će dobii najvažniji poziv u životu.
- I te subote ujutru, dok sam još spavao, telefon je uporno zvonio. Iznervirao sam se što sam ostavio uključeno zvono. Kad krenu i drugi poziv, rekoh: "Bolje da se javim." Ima potencijalni donor! Brzo stižem - priča Ivan, kako je izgledao 20. jul, dan kada je neko mlad u Urgentnom bio moždano mrtav, a porodica u najtežem trenutku rekla "da" doniranju organa.
Kad je ulazio u salu, kaže, nije bio uplašen:
- Totalno opušten sam ušao u salu. I čim sam se probudio, počeo da pričam 200 na sat. Čim budem mogao, idem na more! Ali pre svega hvala, neizmerno hvala porodici koje je rekla "da". Još uvek nisam svestan šta se desilo - imam novi život!
Desni bubreg - Ivana Pantelić (52), nasuprot cimera, večiti je optimista. Iako je više od šest godina bila na listi čekanja i dijalizi na svaka dva dana, pa čak i dva puta pozivana za transplantaciju koja joj nije bila suđena, nije gubila nadu.
- Nekad jesam malo psihički padala, ali sam znala da će doći taj dan. I poziv me zatekao baš na dijalizi! Totalni šok! Odjurila sam kući, zgrabila svu dokumentaciju, po treći put u životu, i četkicu za zube. Ostalo mi nije bilo važno. Najvažnije mi je bilo da sam spremna, pa šta bude. Ništa nisam prepuštala slučaju, na primer karijes na petici ili nešto drugo trivijalno zvog čega ne bih mogla na transplantaciju kad me pozovu - priča Ivana, koja čik pogodite šta planira - more! Sledeće godine, naravno.
Sad je, ipak, najpreče da se stabilizuje.
- Neizmerna, neizmerna zahvalnost porodici donora. Dobila sam stvarno fantastičnu priliku da nastavim život normalno. Bez njih to ne bih mogla!
I baš tu, kad se okretasmo da krenemo, setih se one kese sa smećem oko čijeg iznošenja se sinoć posvađah s mužem, pa mi se nehotice ote naglas: "A ja se nerviram za sitnice, gluposti." Ču to Ivana.
- Idite, i nervirajte se za sitnice! Nadam se da ću sad i ja!
J..S.S.
Bonus video:
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?