Tropsko leto u Srbiji razlog je što sada imamo dosta slučajeva ljudi koji se žale na najezdu insekata, pre svega osa, stršljenova, pčela, a upravo na to su ranije upozoravali stručnjaci iz Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.
Tako smo pre nekoliko dana imali slučaj u Srbiji kada je troje ljudi među kojima i dete završilo hitno kod lekara sa previše burnom reakcijom na ujed. Oni su primljeni sa crvenim pečatima po celoj glavi, vratu, i velikim pečatima po celom telu. Na svu sreću brzo su dobili potrebnu antišok terapiju u vidu injekcije i infuzija, i njihovo stanje se vratilo u normalu.
Takođe, skoro se desio i slučaj kada je jednu ženu u Srbiji prilikom putovanja na more u kolima na ubola osa nakon čega je usledila burna i životno ugrožavajuća reakcija. Spasilo ju je samo to što se ubod, kog nije ni bila svesna dok nije krenulo crvenilo, gušenje i nesvestica, desio u je još bila u gradu, pa su je saputnici dovezli u Hitnu pomoć koji su joj spasli život.
"Sada je sezona pčela"
Ivana Stefanović, doktorka beogradske Hitne pomoći, kaže da proteklih dana konkretno u Beogradu nisu imali slučajeve ljudi koji su im se javljali zbog uboda pčela, ali dodaje da je sada period godine kada ovih insekata ima više nego inače, te da bi zbog toga trebalo biti na oprezu.
- Vas može pčela da ubode sto puta i da nemate bilo kakvu alergijsku reakciju na ubod, a onda vas 101. put ubode možete da imate toliko snažnu alergijsku reakciju, anafilaktički šok koji potencijalno može biti i životno ugrožavajući, ako se ne reaguje brzo - kaže ona.
Prema rečima doktorke Stefanović, svako ko ide na neki duži put, bilo da je to letnji odmor ili planinarenje, trebalo bi da ode kod lekara i konsultuje se kako bi sebi obezbedio antišok terapiju.
- Vrlo je važno da ljudi budu na vreme obavešteni da mogu sami da smire situaciju uz antišok terapiju koja je slična epipenu kada krene anafilaksa nakon uboda pčele ili drugog insekta, a medicinske službe ne mogu da dođu do njih brzo - savetuje doktorka Stefanović.
"U Srbiji nema novih vrsta pčela"
Mnogi se pitaju šta se to dešava sa pčelama, da li su i one "poludele" zbog klimatskih promene ili su se možda pojavile neke nove vrste. Pitali smo pčelare i oni kažu da ništa od toga nije tačno.
- Nema novih vrsta pčela u Srbiji. Kod nas je zastupljena "apis mellifera", medonosna pčela, a i da ima novih vrsta sve su slične. Ljudi često znaju zbog neznanja ili udaljenosti medonosne pčele pomešaju sa osama, zoljama ili stršljenima koje ih onda napadnu i ubodu. Savet je da ih ne uznemiravaju i ne prilaze im, bolje je da ostanu na bezbednoj udaljenosti - kaže za "Blic" Petar Dobrić iz Udruženja pčelara Batajnice.
U Srbiji je zastupljena "apis mellifera", medonosna pčela
Kako kaže, čak i kada pčela priđe ljudima ne bi trebalo da imamo naglu reakciju.
- Većina ljudi kada im pčela priđe, mahinalno počne da se brani mahanjem ruku, što je pčelama alarm da ih napadamo pa se brane ubodom. U takvoj situaciji da bismo izbegli ubod pčele važno je da ostanemo staloženi i smireni, jer kada smo mirni pčela vidi da nismo interesantni i pretnja i sama ode - savetuje on.
Ose i stršljeni najbrojniji u drugoj polovini leta
Kada je reč o osama, čiju povećanu brojnost očekuju i nemački stručnjaci, koji na to upozoravaju kako je preneo tamošnji Bild, a njihova dominacija se očekuje u Srbiji u drugoj polovini leta što je sada.
- Najavljeno toplo leto će odgovarati većini insekatskih vrsta, pa ćemo u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine. S obzirom na to da aktivnost svih insekata zavisi od temperature, viša temperature će pogodovati bržem razviću i povećanoj aktivnosti većini insekata. Ako bude i padavina, to će naročito pogodovati pojavi većeg broja komaraca ovog leta. Ose će se svakako pojaviti kao i svake godine početkom proleća, ali njihova veća brojnost, kao i stršljena, se očekuje u drugoj polovini leta kada su njihova društva najbrojnija - objasnio je ranije za "Blic" Doktor Ivan Aleksic iz Zavoda za biocide.
Prema njegovim rečima, sa prvim toplim prolećnim danima matice osica, koje jedine preživljavaju tokom zimskih meseci, počinju da grade nov osinjak - koloniju.
Šta sme da se stavi na mesto uboda insekta
Mnogi ljudi su skloni da na mesto uboda od insekta stavljaju razne takozvane narodne lekove – od alkohola, do sirćeta. Međutim, doktorka Bojana Novović, dermatovenerološkinja u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu kaže da se nanošenje preparata iz kućne radinosti nikako ne savetuje.
Prema rečima dr Novović, nakon uboda insekta je potrebno primeniti sledeće:
- Pomeriti se na bezbedno mesto kako bi se sprečili novi ubodi insekta
- Ukloniti žaoku
- Mesto uboda oprati vodom i sapunom
- Na zahvaćenu kožu naneti hladnu oblogu (tkaninu natopljenu hladnom vodom ili led obmotan tkaninom). Oblogu držati tokom 10-20 minuta. Hladna obloga će pomoći da se smanji bolna osetljivost i otok
- Ukoliko je ubod nastupio u predelu ekstremiteta, savetuje se elevacija (podizanje) tog dela ekstremiteta kako bi se otok smanjio
- Na zahvaćenu kožu se može naneti lokalni kortikosteroidni preparat
- Popiti antihistaminik u slučaju pojave simptoma alergijske reakcije
- Pratiti opšte stanje i javiti se lekaru ukoliko se stanje pogoršava
- Primeniti adrenalinski samoinjektor (autoinjektor epinefrina) kod pacijenata sa preosetljivošću na otrove (venome) insekata (pčele, ose i stršljena)
Kurir.rs/blic
