NA MORE U APRILU, A USRED SEZONE BEŽAĆEMO NA KOPAONIK? Svet u problemu zbog ekstremnih vrućina, evo kako će to da utiče na Srbiju

Klimatske promene već su učinile da imamo sve toplija sva godišnja doba, a dokaz globalnog zagrevanja su i učestalost meteoroloških ekstremnih pojava, poput toplotnih talasa, suša, poplava, oluja i drugih nepogoda, a ono na što klimatolozi posebno ukazuju je da posledice toga trpe i privreda i industrija, pogotovo turizam. Naime, u svetu je već primećen trend - „coolcation“, otvaranja novih destinacija u onim delovima Evrope koji su hladniji, poput Skandinavije, dok se u tradicionalno omiljenim letovalištima primećuju promene.

Klimatske promene su još jedan značajan razlog za to. Od šumskih požara do ekstremne vrućine, globalno zagrevanje stvorilo je nove pretnje glavnim evropskim letnjim destinacijama. Grčka je bila prinuđena da zatvori svoj čuveni Akropolj tokom najtoplijih delova dana kako bi zaštitila turiste od smrtonosne vrućine.

U junu mesecu bilo je više vezanih dana sa temperaturama preko 40 stepeni, što odbija pojedine turiste.

Nordijske kompanije koje pružaju usluge bilo kao turoperateri ili je reč o prodavnicama poklonima, u razgovoru za Blumberg predviđaju da bi ovo mogla biti sjajna godina za njih. Skandinavija je “uhvatila trenutak” sa porastom rezervacija od 27 odsto u odnosu na prošlo leto, kaže Misti Bels, portparolka Virtuosa, mreže za oko 20.000 savetnika za luksuzna putovanja.

Samo Švedska je zabeležila porast od 47 odsto, kaže ona. Broj pretraga letova sa britanskih aerodroma za Kopenhagen, Bergen, Norvešku i Stokholm za ovo leto takođe je povećan za dvocifreni procenat, prema pretraživaču putovanja KAYAK. Čak i na nordijskoj periferiji, na krajnjem severu Atlantika, Island ima koristi od povećanja broja rezervacija od 49 odsto ovog leta, navodi „Virtuoso“.

Kop popunjen, tražena Stara planina

Kada su domaće destinacije u pitanju, pre svega, planine gde su leta prijatna, već se veruje da bi mogle da postanu hit za beg od 40 stepeni Celzijusa.

Ipak, prema mišljenju Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta), to sigurno se neće biti dovoljan razlog da ljudi više ne idu na more zbog visokih temperatura. Smatra da turisti iz Evrope i iz Srbije neće odustati od letovanja u omiljenim turističkim destinacijama.

- Što se tiče visokih temperatura, činjenica je da ove godine imamo povećano interesovanje za planine, konkretno, Kopaonik je bio mnogo bolje popunjen nedelju, dve tokom toplotnog talasa. Stara planina planina se takođe hvalila posetom, nisu bili skroz popunjeni, ali je hotel bio dosta dobro popunjen u to vreme. Sigurno da to ima pozitivan efekat i da ljudi gledaju da pobegnu negde. Recimo Zlatibor je na manjoj visini, nisu bile mnogo niže temperature, noću je to svakako bolje, a u toku dana je i tamo bilo po 34-35 stepeni. Svakako, ima pozitivan efekat za naše planine, ali je pitanje koliko smo mi spremni da ponudimo ljudima nešto osim svežijeg vremena. Da li smo spremni da im ponudimo nešto da ostanu duže, a ne da „pobegnu“ na dan dva ili tri dana. Mislim da još uvek nismo spremni – kaže Aleksandar Seničić.

Predsednik domaće Jute ipak, smatra da Skandinavija još uvek nije spremna da ponudi više turistima iz zapadne Evrope. Kaže da se te zemelje nisu uopšte bavile razmišljanjima o tome da započnu turizam. Slaba je poseta, nema mnogo hotela, a postojeće uglavnom posećuju penzioneri, koji provedu vreme pored mora, ali se niko ne kupa.

Na more već u aprilu?

- Meteorolozi kažu da je moguće da će doći do pomeranja klime, i da ćemo imati sve topliji april i maj, ali za to su rokovi decenijama ispred nas. Verovatno to nećemo dočekati. U tom kontekstu mislim da ni u Srbiji nema velikog efekta i da ljudi planinama neće zameniti more, nego će samo u periodu kada nisu na moru eventualno gledati da pobegnu na vikend, na produženi vikend, nedelju dana, da bi izbegli gradske vrućine, ali i to je dovoljno. Prošle i pretprošle godine na Kopaoniku nije bilo nikog, a ove godine je bila već drugačija priča, tako da sigurno ima pozitivan efekat – kaže Seničić.

Na pitanje da li ćemo možda sve češće letovati u aprilu, maju, oktobru, prvi čovek Jute kaže da inače imamo trend povećanja letovanja u maju, dok za april to ne može da se kaže. Maj je aktuelan već sada, pre svega, zbog cena, a drugi razlog je što vreme ide daleko više u prilog letovanja već tada, nego što je to bio slučaj pre desetak godina u maju.

- Ljudi znaju da već u maju nema velikih iznenađenja i da će biti sigurno toplo. Ove godine je more bilo čak 23-24 stepeni, jako toplo za taj period godine i ljudi su se kupali. Što se tiče cena, dok se ne promeni sezonalnost cena na ovim destinacijama na koje naši turisti najviše idu, a tu mislim na Grčku, Tursku, Španiju, Italiju, neće biti promena, ali ako hotelijeri procene da cene mogu da se menjaju oni će svakako produžiti sezonske cene, ali ne verujem da će se to desiti u neko skorije vreme – kaže Seničić.

Nedostaju sređene destinacije

O uticaju klimatskih promena i toplijim godišnjim dobima na turizam kaže da bi trebalo da se opredelimo da u planinskim centrima, u mestima gde imamo jezera, reke, uredimo plaže, da budemo ekološki osvešćeni, da sve bude uredno i da na taj način privlačimo što veći broj ljudi.

- Ljudi odu na godišnji odmor 10 dana , ali leto traje tri, četiri meseca i ima dovoljno vremena da otputuju negde i kada nisu na godišnjem odmoru, da provedu vikende, da budu još negde nedelju dana u Srbiju, ali za to moraju da budu pripremljeni uslovi. Nažalost, nemamo mnogo sređenih destinacija. Palić je jedna od njih, ali koliko znam, kada je reč o plažama, jezero je problematično dosta. Ne vodimo računa o onome što imamo. Srebrno jezero je jedino za sada gde se vodi računa, jer ima puno privatnih kapaciteta i ljudi to sami održavaju, Borsko jezero je ekološko jezero i ono je zadovoljavajućeg kvaliteta, međutim, tu ima samo jedna uređena plaža, a moglo bi da ih bude deset, sigurno. Imamo reka u zapadnoj i centralnoj Srbiji i moramo prvo da se malo pozabavimo time, da osmislimo dodatne sadržaje. Nije dovoljno imati smeštaj i da ljudi šetaju po divljoj prirodi – kaže Seničić.

Ostaju “jake” navike

Profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu Dobrica Jovičić kaže da će zbog uticaja klimatskih promena u srednjem ili dužem periodu turizam morati da se preorijentiše i da će tokovi biti usmereni ka severu Evrope.

- Mediteran je i dalje vodeći, najsvežiji podaci to pokazuju – Španija je u drugom kvartalu ove godine zabeležila oko 14 miliona inostranih turista tako da te neke trendove nije lako preokrenuti bez obzira na izražene toplotne talase. Navike od strane turista su formirane i ono što se može očekivati jeste da turisti na srednji rok krenu da biraju destinacije poput južne obale Britanije, Severno more u Nemačkoj ili švedska jezera - rekao je prof. Jovičić za RTS.

Navodi da naša zemlja ne spada u grupu zemalja koja na dalji i kraći rok može da ima posledice zbog klimatskih promena. To, kako kaže, proističe iz strukture našeg turističkog prometa jer se turizam u Srbiji vezuje za gradove, pre svega za inostrane turiste dok domaći turisti najviše posećuju planine i banje.

Jedna od destinacija koja je već pogođena je Kopaonik, zbog nedostatka snežnih padavina tokom zime.

Predviđanja pada posete za Grčku

Istraživanje koje je naručila Evropska unija, kako prenosi Juronjuz pokazuje da svet koji se zagreva ima potencijal da stvori tektonska pomeranja u putovanjima na kontinentu. U najalarmantnijem scenariju, gde se globalne prosečne temperature povećavaju za 4 stepena Celzijusa, Grčka bi mogla da doživi pad turizma za više od 7 odsto u poređenju sa 2019. Prema istom izveštaju, Švedska, Danska i Finska bi zabeležile rast potražnje za više od 6 odsto.

Iako Skandinavija nije potpuno imuna na ekstremne vremenske uslove izazvane globalnim zagrevanjem, toplotni talasi su i dalje veoma retki. Temperature imaju tendenciju da budu najmanje 10 stepeni ispod južne Evrope, a hladan povetarac je tipičniji od vlažnosti koja guši i koja je uobičajena u južnim delovima Evrope.

Šta smo preživeli

10 uzastopnih dana sa 35 ili više stepeni

19 uzastopnih tropskih dana sa 30 i više stepeni

18 uzastopnih tropskih noći uvek iznad 20 stepeni

19 dana u julu, za sada, sa 32 stepena ili više

Kurir.rs/Blic