Oko litijuma se ovih dana lome koplja u javnosti, međutim malo je poznato da se ovaj metal već decenijama koristi u medicini i psihijatriji kao "stabilizator raspoloženja", odnosno u lečenju manične faze bipolarnog poremećaja!
Bipolarni afektivni poremaćaj ili manično-depresivna psihoza je ozbiljan poremećaj koji se karakteriše promenama raspoloženja - od duboke depresije do ekstremne euforije. Ove faze se nekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina traje danima.
Smatra se da se najmanje 60 miliona ljudi bori sa ovom bolešću, a među njima su i mnoge poznate ličnosti. Mnogima od njih u lečenju je prepisan upravo litijum.
Manična faza
Litijum karbonat je stari lek - prvi koji je uveden za terapiju maničnih faza bipolarnog poremećaja, objašnjava za Kurir prof. dr Zoran Todorović klinički farmakolog s Medicinskog fakulteta u Beogradu.
foto: Privatna Arhiva
- Propisuje se kod pacijenata koji su u maničnoj fazi - hiperaktivni su, puno pričaju, nesamokritični su, uznemireni, misle da sve mogu... Nakon ove faze sledi faza depresije koja se leči drugim lekovima. Od devedesetih godina imamo i dosta lekova koji su alternativa, ali ovo je stari i relativno pouzdan lek koji je možda i nepravedno potisnut novim lekovima - kaže dr Todorović dodajući da je problem sa ovim lekom to što mora da se jako precizno dozira i potrebno je da se prati koncentracija u krvi.
Simptomi bipolarnog poremećaja
foto: Shutterstock
- Manične i depresivne epizode raspoloženja koje se naizmenično smenjuju
- Iznenadni skokovi ili nedostaci energije, gubitak apetita, nesanica
- Osećaj tuge, beznadežnost i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti
- Rasejanost, teškoće u koncentraciji i pamćenju, pesimizam u vezi sa svime
- Nemir, razdraljivost, sumnja u sebe, stalno osećanje praznine i bezvrednosti
- Osećanje krivice i očaja, nelogično razmišljanje, halucinacije i suicidalne misli
- Nehotični i neuobičajeni pokreti lica (trzaji mišića na licu i oko usta)
- Brz govor, često sa nepovezanim mislima i naglim promenama teme
- Ne sme se koristiti tokom prvog trimestra trudnoće, kod pacijenata čija se funkcija bubrega pogoršava, kod srčanih bolesnika, kao i onih koji su izgubili dosta tečnosti i elektrolita. Sa druge strane, ako se pazi prilikom doziranja i primene, on svakako ima bitno mesto u psihijatriji - ističe.
ČINJENICE/Poznati koji boluju od bipolarnog poremećaja
Litijum se kao sredstvo u terapiji metalnih stanja pominje, inače, još od rimskog doba, kada su se ljudi kupali u mineralnim izvorima bogatim solima kako bi ublažili "melanholiju" ili "maniju". Sredinom 19. veka, litijum se uporebljavao za lečenje gihta, a ponekad i tzv. "gihta mozga", odnosno manije.
Naziv hemijskog elementa izveden je od grčke reci "lithos" ili kamen, jer se litijum nalazi u granitu, ali ovaj metal se, kako se pisalo, nalazi i u morskoj i mineralnoj izvorskoj vodi, meteorima, suncu i bilo kojoj drugoj zvezdi na nebu.
Jedan od prvih tragova upotrebe litijuma u neurološke svrhe pojavljuje se 1870. kada je Silas Vir Mičel, lekar iz Filadelfije, preporučio jedinjenje litijum bromid kao antikonvulzivni lek i hipnotik kod pacijenata sa epilepsijom.
Pouzdana terapija
Početkom 20. veka medicinska upotreba litijuma bila je zamenjena drugim tretmanima sve do 1949, kada je Džon Kejd, psihijatar iz Melburna, u Medicinskom žurnalu Australije ponovo otkrio potencijal ovog leka, i opisao moguću oblast upotrebe litijumovih soli.
Istraživanje na pacovima
Praćenje pacijenata postalo rutina
foto: Shutterstock
Džon Kejd, psihijatar iz Melburna, sredinom prošlog veka pokušao je da utvrdi uzrok manije. Konstatovao je da se urin pacijenata sa manijom razlikuje od ostalih, stabilnih osoba, tako je zaključio da je urinska kiselina heterociklično jedinjenje ugljenika, azota, kiseonika i vodonika, odgovorna za maniju. Sledeći korak bio je da izazove maniju kod laboratorijskih pacova.
Ubrizgavao im je različita hemijska jedinjenja, između ostalih i litijum karbonat, koji je kod životinja izazvao letargiju, i tako je, sasvim slučajno, otkrio novu terapiju. Kejd je bio ubeđen da litijum može da izleči pacijente sa siptomima za koje se danas zna da su šizofrenija, bipolarni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i demencija. Nakon što je litijum isprobao na sebi, Kejd je krenuo u testiranje svojih 19 pacijenata.
Deset njih sa manijom pokazalo je značajnu promenu u ponašanju, ali ipak jedan pacijent je preminuo verovatno od prekomerne doze. Ali, istraživanja medicinske upotrebe litijuma su nastavljene u drugim zemljama sveta i postepeno su formirane bezbedne doze. Pažljivo praćenje pacijenata je postala rutina, litijum u raznim jedinjenjima je priznat i time su postavljeni budući temelji današnje terapije litijumom.
Jedan od šampiona u istraživanju ovog leka je psihijatar Ronald Fiv, koji je eksperimente sa litijumom započeo 1958, da bi tek 1970. sa četvoricom kolega uspešno lobirao da Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobri litijum kao lek u terapiji mentalnih bolesti.
- Sakupili smo dovoljno podataka o tome da je lek delotvoran u terapiji bipolarnog poremećaja, i da je bezbedan ukoliko se pažljivo upotrebljava - rekao je tada Fiv, i dodao da "lek nije dovoljno istražen kod drugih mentalnih dijagnoza delom zbog toga što je prirodna supstanca", dodatno, elementi periodnog sistema ne mogu da budu patentirani.
Upravo iz ovog razloga farmaceutske kompanije su slabo zainteresovane da istraže potencijal leka, da promovišu ili da razviju dalju upotrebu litijuma iako je, na primer, davao obećavajuće rezultate u terapiji Alchajmerove bolesti.
Zanimljivo
Litijum bio i u gaziranim pićima i pivu
Zanimljivo je da je jedna naučna studija u Japanu, pisali su mediji, pokazala smanjen broj samoubistava tamo gde voda za piće sadrži malo litijuma. Takođe tridesetih i četrdesetih godina pojedina gazirana pića su čak sadržala litijum-citrat kao sredstvo za podizanje raspoloženja, a prodavala su se i piva sa malom količinom litijuma. U jednom trenutku ovaj trend je otišao toliko daleko da je svojevremeno u oglasnom delu Njujork tajmsa grupa psihijatara postavila otvoreno pitanje: "Da li svi da uzmemo malo litijuma?".
Prof. dr Slobodan Janković, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kaže za Kurir da se ovaj lek već više od 50 godina koristi u lečenju manije, maničnih faza i manično-depresivnih psihoza.
foto: privatna arhiva
- Vrlo je efikasan u smirivanju pacijenata i ni posle toliko godina nije zastareo. I dalje se koristi, ali je svakako jako važno voditi računa o doziranju, jer prekomerne doze mogu izazvati značajne toksične posledice - kaže prof. Janković.
