GASTARBAJTERI MORALI DATI BEBU OD SAMO MESEC DANA BABI I DEDI: Ovo su razlozi što smo je tako malu poslali iz Engleske u zavičaj

Kapitalističke države na Zapadu, pre svega SAD i Engleska, svojom organizacijom, propisima, ali i vrednostima za koje se zalažu, kao da rade na tome da unište porodicu koja je stub zdravog društva, smatra naš čovek Aleksandar koji već godinama živi i radi u Velikoj Britaniji.

Aleksandar, koji je vrlo popularan na društvenim mrežama i na jutjubu je poznat kao "engleski gastarbajter" ispričao je priču o jednoj porodici sa Balkana koja se doselila u Englesku i dobila bebu, a onda su novorođenče od samo mesec dana poslali u otadžbinu da je gaje baba i deda jer nisu imali mogućnosti da ga izdržavaju.

- Ovde na Zapadu je sve manje ljudi koji imaju decu i sve se vrti oko novca. Ljudi uglavnom hoće da uživaju, da imaju slobodno vreme, da kupuju tehniku, materijalne stvari, da troše novac... Retko ko hoće da ima decu. Ovde, u Engleskoj, vam je veća verovatnoća da vidite na nebu leteći tanjir, nego da vidite jednu normalnu porodicu, muža i ženu koji se vole i koju imaju dvoje i više dece - započeo je on svoje izlaganje o tome kako vidi život u Velikoj Britaniji.

Pored toga što žele da uživaju, jedan od razloga što se ljudi teško odlučuju za decu je taj što je, kaže, sistem tako napravljen da ne pruža podršku.

Žene u Engleskoj se često već posle nekoliko meseci vraćaju na posao.

- Imate majke koje žele da imaju jedno dete, ali su ovde vrtići jako skupi i ne može svako da ih priušti. S druge strane, i porodiljsko bolovanje je jako loše plaćeno. Žena, koja se porodi, uglavnom tri meseca dobija 90 odsto od svoje plate, a posle toga, narednih šest meseci, dobija neku mizernu platu. Posle devet meseci ne dobija ništa! To sad zavisi od firme do firme, ali uglavnom je tako, i onda se te žene koje imaju perspektivan posao, dobru platu i karijeru, odluče da dete od mesec dana stave odmah u vrtić - kaže Aleksandar.

Deca su u vrtiću, kaže, od 7-8 ujutru pa do šest uveče.

- Dakle, bukvalno je neko drugi sa detetom 10-11 sati. Zajedno su u večernjim satima, pre spavanja. Na to se svelo ovo društvo, samo se vrti novac, samo se vija karijera...

Mnogo mladih ljudi u Engleskoj se teško odlučuje za dete jer nemaju, kako kaže, baš dobre poslove.

- Oni imaju prosečne poslove, a ovde sa dva prosečna posla može jako lepo da se živi. Možete sebi priuštiti svašta. Možete da putujete, da imate automobile i slično, međutim, kada dobijete dete jako porastu troškovi. Ovde su vrtići vrlo skupi. Privatni je oko 1.600-1.700 funti i onda se dešava da se donese odluka da jedna osoba ne radi, da ostaje kući. Uglavnom je to žena koja čuva decu, a muškarac ide na posao i pored svog posla, uglavnom se odluči da se lati još jednog - uglavnom je to dostava hrane i taksi. Vrlo često rade i vikendima, non-stop su na poslu, uopšte se ne viđaju i tako vam izgleda moderna porodica. Međutim, ono što me je šokiralo je sledeće. Prošle nedelje sam pričao sa jednom ženom. Ona je došla iz jedne zemlje koja se graniči sa Srbijom, neću da kažem odakle da ne ispadnem nacionalista. Došla je sa mužem u Englesku zbog para i boljeg života, jer u selu gde su živeli nije bilo posla - priča Aleksandar.

Taj par je, kaže, poželeo da ima decu. U početku su radili oboje...

- Onda su dobili sina koji sad ima četiri godine. Posle toga dobijaju devojčicu, ona sada ima dve. Žena je ponovo zatrudnela i vidim ja nju prošle nedelje na igralištu. Međutim, bila je samo sa sinom i ćerkom, bez bebe. Meni to bi čudno, jer znam iz njene priče da muž puno radi i da je uglavnom ona sama kući sa decom... Ona mi reče da je porođaj dobro prošao, ali da su poslali bebu nazad na selo, kod njenih roditelja. Kod babe i dede. Slušam i ne verujem. Kako su mogli da pošalju nekom tek rođenu bebu?! Tek mesec dana ima. Ona kaže da ne mogu ovde to da isfinansiraju, jer je ovde vratić jako skup, ona nema toliko para. Muž već radi dva posla, najbolje što mogu je da pošalju nešto para babi i dedi pa da oni kupuju bebi šta treba. Ona ovde, kaže, brine o dvoje dece, žive u nekom malom stanu, treba da kuva i ostalo. I kaže, jednostavno su rešili da pošalju bebu od mesec dana kod njenih. Dakle, baba i deda će da odgajaju bebu! Ne znam da li je neko čuo za takav slučaj, ja sam ostao zapanjen. Dva, tri dana sam razmišljao o tome! Iskren da budem, nikada nisam čuo u životu da je neko poslao bebu od mesec dana od kuće. To dete sada ostaje bez majke, neće sisati prirodno mleko, biće na formuli i tako dalje.

Aleksandar kaže da su ljudi ovde svesni koliko dete košta i teško im je da se odreknu nekih stvari:

- Katastrofa, kako je napravljen sistem, tako da mnogi ljudi ovde baš iz tog razloga neće da imaju decu ili se odlučuju samo za jedno dete. Svesni su da to košta ovde. Mnogim ljudima su bitne materijalne stvari i neće da se odreknu toga. Morate imati baš jaku želju da budete roditelj, morate se prvih 4-5 godina mnogo odricati, pa i kasnije imate mnogo obaveza. Ne može to svako.