Pametne ljude, inovatore imamo svuda i tim biserima rasutim po Srbiji treba da damo šansu. Zato podižemo inovacione centre, krajem meseca otvorićemo centar i u Novom Pazaru, te će ih ukupno biti čak 25 po manjim gradovima i mestima. Tu mladog čoveka usmeravaju, pre svega, kako da materijalizuje svoju ideju, ali i koje finansijske podsticaje države može da koristi. Sve te centre smo umrežili s naučno-tehnološkim parkovima, koji ih dalje povezuju sa institutima i fakultetima. NT parkovi postoje u Novom Sadu, Beogradu, Čačku i Nišu, biće i u Kragujevcu, a gradimo i industrijsko-tehnološki park u Kruševcu. Ovu dobru osnovu i inovacionu mrežu treba i dalje finansirati, jer se ta investicija vrati neverovatnom brzinom. I onda ti mladi imaju razloga da ostanu u Srbiji, kaže u intervjuu za Kurir dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (NITRA).
Sto dana Vlade, drugi put. Sad je lakše ili teže?
- I teže i lakše, započeli smo mnogo stvari u prvom mandatu i gledate da u ograničenom roku, jer mandat je uvek ograničen, uradite što više i ostavite nekom sledećem lakšu priču, da može se bavi finijim detaljima.
U ovih 100 dana objavili ste i javni poziv za kompanije, buduće "stanare" BIO 4 kampusa. Paralelno imamo ogroman projekat - Ekspo 2027, koji vuče i brojne građevinske kompanije, pa je li i dalje realan plan da BIO 4 kampus bude završen i useljen 2026?
- Realno je da 2026/27. počnemo sa useljavanjem dela BIO 4 kampusa, koji jeste moj prioritet. Taj projekat, koji spaja biološke nauke s veštačkom inteligencijom i informacionim tehnologijama, jeste smer u kom je svet krenuo. U širem regionu nećemo imati konkurenciju.
Cena ostaje 350 miliona evra?
- Koštaće do pola milijarde evra, sveukupno sa opremom, svim zgradama. I to je najveća investicija u nauku, koja će se vratiti društvu na mnogo nivoa.
U nauci ste uspeli da rešite veliki problem - plate. Isplati li se sada biti naučnik u Srbiji?
- Isplati se, naučni savetnik ima neto platu 166.320 dinara, viši naučni saradnik 138.820, naučni saradnik 117.700 (naučnik koji je doktorirao), a neko ko je na početku kao istraživač saradnik ima 100.434 dinara. Deset odsto najboljih naučnika u svakoj kategoriji ima 30 odsto dodatak na platu. To se menja na svake dve godine, tako da svi imaju šansu za dodatak, što ih sigurno dodatno motiviše.
SKUPA OPREMA SE NE KORISTI KAKO TREBA
Pravite platformu na kojoj će biti pobrojana sva oprema i infrastruktura u nauci kako bi se ekonomičnije koristila. Zašto je već ne koristimo ekonomično?
- U Srbiji se stalno nabavlja skupa naučna oprema, koja se nalazi na institutima i fakultetima, ali mnogi od istraživača i ne znaju da ona postoji. Zato pravimo digitalnu platformu gde će se nalaziti popisana sva ozbiljna opremu, ali i ekspertizu, pa ako vam, recimo, treba analiza tržišta za nešto, ne treba da tražite konsultante po svetu, na platformi ćete videti da na našem nekom fakultetu ili institutu postoje eksperti. A zašto se i država najpre ne bi obratila naučnom institutu za neke analize i usluge? Platforma, koju ćemo lansirati u sledeća dva-tri meseca, biće dostupna i startapima, kompanijama...
Ali odliv mozgova je i dalje veliki.
- Imamo odliv, ali i tzv. brejn gejn (brain gain) u IT sektoru, više ljudi dolazi nego što odlazi. IT sektor je postao naša glavna izvozna grana, pa je život u Srbiji, u kojoj možete da imate i baš dobra primanja, primamljiv i za strance. To je ideja i sa BIO 4 kampusom - da kreiramo okruženje u kojem će se graditi karijera jednako dobro kao u inostranstvu, koje će privući i ljude iz regiona, ali i eksperte iz celog sveta. Javljaju nam se i naši ljudi, posebno iz SAD i Engleske, koji završavaju doktorate i pitaju kad će biti BIO 4 kampus da bi prilagodili karijeru, jer bi voleli da se vrate u Srbiju.
Povećali ste i stipendije za doktorande za 15 odsto i sada su 75.000 dinara. Nadate se da ćete uspeti da ih zadržite u Srbiji kad doktoriraju?
- Nadam se da će deo njih ostati, a deo apsolutno treba da ode, da stekne novo iskustvo, poveže se sa istraživačima u svetu. Pa kad deo njih vratimo, drugi će otići. I ne moraju svi koji su otišli da se vrate, i iz inostranstva i te kako mogu da nam pomažu. Fluktuacija je konstantna u nauci. Sjajna vest je da nam se iz SAD vrati dr Emil Božin, ozbiljan ekspert, čija je supruga takođe fizičarka. Oni će doprineti razvoju Instituta za fiziku i naše nauke, i to zahvaljujući ERA Chairs projektu od 2,5 miliona evra, koji je Institut dobio od programa "Horizont Evropa". Interesantno da je i Ekonomski fakultet u Nišu dobio ERA Chairs projekat od 2,5 miliona, pa će stručnjaci iz Evrope raditi i u Nišu.
STOTINE MILIONA U IGRI
Koje su najveće startap sume u Srbiji?
Izdvojila bih Frame, koju je akvizirao Nutanix 2018. u vrednosti od 165 miliona američkih dolara, kao i akviziciju 3Lateral 2019. od kompanije Epic Games, najpoznatije po igri Fortnite i Unreal Engine platforme. I naravno Nordeus - akvizicija u 2021. u vrednosti od 378 miliona dolara. Nordeus je najpoznatiji po svojoj popularnoj mobilnoj igrici Top Eleven, koja ima milione igrača širom sveta. Ova akvizicija je znatno povećala kapacitet i domet Nordeusa, omogućavajući mu dalje inovacije i rast u industriji mobilnih igara.
Domaći Orgnostik (Orgnostic) kupio je ove godine američki jednorog Culture Amp, procenjen na 1,5 milijardi dolara. Vrednost akvizicije je poslovna tajna, ali se procenjuje na više miliona dolara. Imamo i dve velike investicije u srpske startapove - OTA Sync je investirao 1,3 miliona evra 2023, a ove godine LeanPay više od 10 miliona.
Obilazite sve institute, šta ste tamo videli?
- Ima tu puno posla i instituta koji se nisu snašli u vremenu novih tehnologija, što je delimično i odgovornost menadžmenta. Pitanje strateškog razmišljanja je velika mana naših instituta i zato im pričamo koliko su bitne strategije, da znate gde ćete biti sutra, a gde za 10 godina. Nadam se da ćemo u sledećih godinu dana imati koliko instituta, toliko i strategija. Ali i nedovoljan je broj naučnika u Srbiji, trebalo bi da ih bude još minimum duplo.
Imamo nešto više od 20.000 naučnika na platformi E-nauka. Kako ćete da stvorite njih još 20.000?
- Neki od tih 20.000 bave se naukom, neki malo, neki nimalo, a tu su i kolege s fakulteta kojima je primarna obrazovna komponenta. Stvari se menjaju, ako mlade generacije vide dobre primere, infrastrukturu, ulaganje, odlučiće se i za nauku, a onda će možda neko od njih otvoriti i svoj startap. Tako gradimo i jačamo ekonomiju kroz nauku.
To je vaš san - naučnik u Srbiji sa startapom, po principu na kom se radi u SAD?
- Uspešne svetske kompanije ne bi opstale na tržištu bez istraživanja i razvoja. Morate kapacitete obrazovnog, naučnog sistema koristiti da pravite tzv. proizvode s dodatnom vrednošću. Ta dodatna vrednost je ideja. I nju možete skupo naplatiti.
Imamo oko 700 startapova, koliko njih zaista uspe?
- Svetska statistika kaže da jedan od deset ozbiljno uspe.
Šta znači ozbiljno uspeti, posebno u Srbiji?
- U svetu se to meri brojem tzv. jednoroga, kompanija koje vrede milijardu i više dolara. A Srbija tek polako gradi svoj ekosistem. Imamo uspešne kompanije, pre svega IT kompanije. Sad želimo spoj IT i drugih nauka, gde su rizici veći, ali je i dobit mnogo, mnogo veća. Preduzetnici koji padnu, pa ustanu drugi ili treći put uglavnom dožive veliki uspeh.
GENETSKI PODACI NA BEZBEDNOM
Dokle se stiglo sa E-kartonom, gde će da uđu naši zdravstveni, ali i genetski podaci?
- Naši genetski podaci se generišu decenijama. Naučni instituti, zdravstvene institucije rade različite genetske analize u svrhu bolje dijagnostike, razvija se personalizovana medicina. Te baze podataka koriste se i za razvoj novih lekova, terapija i treba da budu otvorene za nauku. Ideja da se sve skladište centralizovano u Državnom data centru, koji je ujedno jedan od 20 najsigurnijih mesta u Evropi za čuvanje podataka, koji se naravno anonimiziraju i više nemaju vezu s ličnim podacima. Intenzivno se radi na tome.
PROJEKAT "1.000 GENOMA"
A šta je s projektom "1.000 genoma"?
- To je projekat Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, kako bi se, kao i u mnogim drugim zemljama, napravila studiju genetike na prostoru Balkana. Deo analiza, nezavisno od toga, već se radi i na Biološkom fakultetu i na drugim institutima. Sve te podatke treba skupiti u jednu bazu podataka. Projekat je u finalnoj fazi pripreme, nije jednostavno jer obuhvata veliki broj zemalja, dobrovoljaca, koji treba i da zadovolje određene kriterijume kako bi ušli u studiju, a rezultati bili relevantni.
Gde ste vi, kao država, u tom padanju i ustajanju?
- Sa idejom odete u Fond za inovacione delatnosti i ako je obećavajuća, dobićete novac da osnujete startap. Dobićete, takođe, mentore, koji su već prošli taj proces, što je za mlade preduzetnike zlata vredno. Čak 65 odsto naših startapova želi na svetsko tržište, jako su ambiciozni. Konkurencija je ogromna, a startap kompanije su vrlo osetljive u prvih tri do pet godina razvoja, pa država u njih ulaže znatne resurse, pre svega kroz ovaj fond. U Fondu imamo i program "Katapult", program akceleracije, koji je dobar deo startapova pripremio za svetsko tržište. Dodatno, osnovani su i prvi fondovi preduzetničkog kapitala, koji su jako važni za razvoj startap inovacionog ekosistema.
Koliko je tu kapitala?
- Prvi fond je vredan oko 20 miliona evra, država je dala pet miliona, a ostalo dolazi od privatnih investitora, koji počinju da stižu i iz inostranstva. I drugi fond će biti oko 20 miliona evra, za početak. Sigurna sam da će krenuti i veći fondovi, a time i veće šanse i zarade startapova.
Šta od svega ovde rečenog ima, recimo, seljak na njivi?
- Sada može, preko mobilnog telefona, jednostavno da dođe do subvencije, jer je Biosens institut, zahvaljujući evropskom projektu, napravio platformu E-agrar za potrebe Ministarstva poljoprivrede, na kojoj može da vidi i razne druge podatke važne za njegovu delatnost. Možda ljudima ne deluje tako, ali smatram da je sada zlatno doba za nauku. I globalno i lokalno, problema i izazova je koliko hoćete, počev od klimatskih promena...
NE PROPUSTITE
