Gorštaku Milanu Vasiljeviću koji je, pre nekoliko godina odlučio da napusti Beograd i preseli se na dedovinu, uz samu administrativnu granicu s Kosmetom, ispunila se najveća želja - postao je otac!
Podsetimo, gorštak Milan iz Beograda živi u Šatri, ali ne svadbarskoj i cirkuskoj, nego onoj topličkoj - u selu Šatra, lepom, ali zapuštenom.
foto: Printskrin/Jutjub, Povratak na selo
Iako je rođeni Beograđanin, gde ima, kako je ranije pričao, i roditeljsku kuću i stan, pre nekoliko godina se odlučio za povratak na dedovinu jer je, veli, život u Beogradu već video kakav je. Sebe više nije mogao da zamisli da radi od 9 do 5 u nekoj kancelariji i firmi.
Jednom prilikom je rekao: "Tebi je sloboda najvažnija".
Na selu je shvatio da čovek može da živi od svog rada, svog imanja i svoje zemlje. Međutim, u ovom mestu, on je jedini stanovnik.
1 / 8 Foto: Youtube Printscreen/Povratak na selo
Ovom momku, sa vrednostima i stavovima koji se razlikuju od modernih i opšteprihvaćenih, kada se vratio tamo nedostajao je samo topao zagrljaj žene i dečija graja.
Međutim, i ta želja mu se ispunila kada je upoznao Jovanu.
- Rodila nam se naša ćerka Kalina kod kuće. Dete se rodilo u Šatri posle 40 godina. Moj otac se rodio ovde, u ovoj kući, pre toga i sada naše dete - ispričao je Milan ponosno za jutjub kanal "Povratak na selo".
On kaže da je ćerka plod njegove ljubavi sa Jovanom.
Sudbina
Milana videla u video prilogu
Jovana je ranije otkrila šta je presudilo da se preseli na selo.
foto: Printscreen/Youtube/Povratak na selo
- Uvek sam volela životinje i mislim da je to presudilo. Iz Lazarevca sam se preselila u Beograd, radila, bila na betonu i nedostajale su mi životinje. Kada se korona desila to je presudilo. Nisam zamišljala da odgajam decu u gradu i to me je odvelo na selo - pojasnila je Jovana i dodala:
- Grad mi nedostaje tek toliko da odem da vidim roditelje, sestriće, društvo. Ništa specijalno, volim selo, zato sam i tu - ispričala je i otkrila da je Milana videla u video prilogu te je tako stupila u kontakt sa njim.
Sada je vrlo srećan. Na svom imanju, sa svojom malom porodicom je pronašao mir.
foto: Printskrin/Jutjub, Povratak na selo
Materijalne vrednosti mu uopšte ne nedostaju kada je na svom imanju.
- Verujem da mnogo ljudi mašta i čezne za mirom. Materijalna stvari mi nikada ne nedostaju kada sam ovde. Međutim, eto, desilo se da smo nedavno otišli na more u Bar. Pozvao nas moj brat. Bilo nam je lepo, bili smo nekoliko dana. I onda kad si tamo, kad izađeš malo odavde, malo te taj komfor ušuška, tamo gledaš ljude, smeju se... Međutim, čim sedem u auto i krenem kuci, ne mogu da dočekam da se vratim ovde, jer ovde je ono što imam meni dovoljno. Ja sam prezadovoljan. Svaki taj korak je prelep. Ja u svemu tome uživam, ne bih nikada voleo da je to drugačije - prića ovaj vredni mladić.
Ovde je naučio, kaže, da nisi bogat ako imaš puno, već ako ti malo treba.
- Što tebi manje treba, ti si bogatiji čovek.
foto: Printskrin/Jutjub, Povratak na selo
Milan kaže da je zajedno sa suprugom potpuno posvećen detetu, ali da zbog novih obaveza teže postiže sve oko imanja.
Vredno rade
Pune ruke posla
Milan i Jovana inače imaju veliko imanje. Imaju oko sedam hektara obradive zemlje, plastenik, pčele, kokoške... Skupljaju lekovito bilje, a plan im je da uskoro prodaju i domaća jaja.
- Pogledajte ovde gde živimo u potpuno netaknutoj prirodi, gde kokoške stvarno žive onako kako treba da se živi prirodno, pa eto možemo da ponudimo domaća jaja već od sledeće godine - kaže. Ova porodica ima i brojne voćke, a sakupljaju i lekovito bilje.
- Veći mi je izazov da budem roditelj ovde nego da održavam imanje - kaže on i dodaje šaljivo da bi im ponekad dobro došlo da neko pridrži bebu na 15-20 minuta, ali to ovde nije moguće.
Ipak, sloboda nema cenu.
- Važno je da probiješ te barijere straha koje svi nameću. Mislim da su mnogi strahove koje imamo nametnuti. Mnogi misle: "Jao, kako ću ja kad nemam gde da kupim hleb?!", "Jao, kako ću ja ako nemam stalna primanja?!". Vidim da se to se dešava i ovde s ljudima u okolini, koji žive na selu. Oni traže neki drugi vid zarade, zapuštaju svoje imanje jer kažu da od poljoprivrede ne može da se živi. I onda često nailazim na neka čudna pitanja - "Kako ćeš ti?!", "Moramo da ti nađemo neki posao"... Oni bi svi da me uposle, da mi nađu neki posao, da kao budem siguran, a ja nikad sigurniji nisam bio u životu. Svoj na svome! - kaže ovaj neobični gorštak.
