"Dobro se dobrim vraća" je stara izreka koja se pokazala kao tačna u slučaju vodoinstalatera Saše iz Srbije koji je jednoj porodici oprostio dug jer su jedva sastavljali kraj sa krajem, da bi mnogo godina kasnije od njih doživeo jako prijatno iznenađenje!
Svoje iskustvo on je podelio na Tik Toku gde ima nalog "Vodoinstalater1701", a svojom pričom dirnuo je mnoge.
- Ispričaću vam jednu poučnu priču - započeo je on svoje izlaganje i dodao:
- Pre nekih deset godina zovu me ljudi, curi im nešto iz zida. Odlazim tamo, rekoh: "Moram da izlupam ovo, pa da vidim šta je, da se to sanira". Pitaju oni koliko će to da košta, kažem im cenu, ne znam tačno koliko je bilo... Oni se gledaju i kažu: "Pa, nemamo sad para, zvaćemo te kad primimo platu" . Kažem im: "Kako ćete, bre, ljudi bez vode, malu decu imate, dajte da vam to završim pa ćete platiti kad budete mogli". Oni kažu: "Dobro". I ja to razlupam - priča on.
Saša je otišao po materijal. Završio posao, pustio vodu... Zovu ga na ručak.
- Kaže: "Čujemo se mi prvog da ti ja to platim" i kažu mi da sednem za sto da jedem sa njima. Kažem: "Što?!". Odgovaraju žena je spremila da se ruča. Ja rekoh da stvarno ne mogu, da žurim... Međutim, on insistira. Dobro, ajde. Seo ja, i sad tu sedi tu on, žena i dečica preko puta mene. Vidim sina i ćerku imaju. Mala deca. I meni nešto bi žao i ja kažem: "Ljudi, ne morate ništa da mi platite, ovo je u redu. To je to!". Oni: "Ne, ne, ne, ne". Platiće mi to prvog. Ja rekoh: "Ne, ne dođete mi ništa i - gotovo". Počela tu rasprava, ja kažem "ne", pozdravimo se, odem i to je to - priseća se on.
Međutim, 2017. je, kaže, radio krov na kući.
- Skidao sam stari krov, radio betoniranje, dimnjake, oluke, svašta nešto. Uplaćivao sam jedno stovarište, pre nego što sam počeo da radim, oni mi dovezu materijal da možemo da radimo. I onda kad sam završio taj krov, odem tamo da nešto vratim i da svedem račun s njima. Video sam da će ta cifra biti viša nego što sam planirao, kao i za sve, ali nema veze... Odlazim ja na to stovarište da mi sračunaju i šef na stovarištu mi kaže: "Sad kada si vratio, imaš još jedno 490 evra da platiš - priča on.
U istom tom stovarištu bio je jedan čovek. Nije ga prepoznao na prvi pogled.
- Pruža mi ruku. "Zdravo, sećeš se ti mene?!", kaže. Ja rekoh da ne. "Pa, radio si nam tu i tu, pukla je ceva, nisi nam ništ anaplatio". Ja se kao kroz maglu sećam. Pitam ga kako je porodica, on kaže: "Dobro, stabilni smo, radim ja, radi žena, sve okej, hvala ti". Vidim, on je onako skockan, u odelu.
Nakon srdačnog pozdrava, Saša se oprostio i otišao kod kuma da mu pozajmi 500 evra.
- On mi pozajmio i odem ja ujutru na to stovarište da platim dug. Odem kod šefa i rekoh: "Evo, 500 evra za ovaj dug". Kaže on: "Ne duguješ ti više ništa". Ja kažem: "Kako ne dugujem ništa?". Kaže: "Plaćeno je to". Pa ko je platio, pitam. On kaže: "Onaj čovek što si juče pričao s njim, pitao koliko duguješ i rekao da će platiti za tebe", dao pare.
Saša u prvom trenutku nije mogao da veruje, a kada ga je prošao šok tražio je broj telefona tog čoveka. Zvao ga je i pitao zašto je to uradio.
- Kaže: "Ti si i meni onda pomogao, radio ono ništa nisi uzeo. Pitao sam ga gde je, on kaže pravi neku vikendicu. Odem tamo gore, nudim pare, on - neće, neće, neće. Kaže: "Nisam ja zaboravio, ni ja, ni žena, ono što si ti učinio za nas". I za taj kvar, ne znam koliko je tad bio, možda 30, 40, 50 evra, ne znam ni ja, on je meni platio dug za krov od 500 evra. Nije želeo pare, iako smo se uveđivali. Stabilizovao se čovek - on radi, radi žena, prave vikendicu... - ispričao je Saša ovu dirljivu priču i zaključio:
- Tako da dobro se uvek dobrim vraća.
NE PROPUSTITE
