BOGATSTVO OD 10 PRAUNUKA I DVOJE ČUKUNUNUKA: Deda Duja ima 90 godina, a kad priča o svojoj Ljiši zasuze mu oči!

Dvoje dece - sin i ćerka, petoro unučadi, 10 praunučadi i dvoje čukununučića, i treće na putu! To je bogatstvo deda Duje, koji gazi devedesetu!

Dvorište sređeno, trava pokošena, sve pod konac, kao da ženska ruka ovde vodi glavnu reč. O dve kuće, ambaru, garaži, dve štale, kokošinjcu, toru, brinu se dva muškarca, deda Duja i njegov sin Miodrag.

Jedan od retkih je koji je doživeo da dobije čukununuke. Dušan ima dvoje dece: Miodraga (69) i Biljanu (66), petoro unuka: Snežanu (48), Natašu (46), Slobodana (46), Vesnu (45) i Milicu (37), šestoro praunuka: Milicu (27), Jelenu (27), Miloša (24), Nikolu (21), Anu (19), Dušana (12), Vuka (11), Andreja (11), Kalinu (6) i dvoje čukununuka: Kasiju (3) i Mateju (7 meseci). Uskoro stiže još jedan.

Rođen je u martu 1935.

- Kad je Nemac došao, imao sam šest godina. Pamtim to, krili smo se u podrumu da nas ne pobiju! I nije smelo svetlo da gori. A jedinima gorelo svetlo i Nemci od mosta dođoše u kuću i upališe je...

U kući u kojoj nas je dočekao živi od 1962. godine.

- Šta sam radio u životu? Svašta. Samo lopov nisam bio, nisam krao.

Čitav život u poljoprivredi, završio je svega četiri razreda osnovne.

- Dalje nisam išao, nisu dali komunisti da idem na zanatsku školu. Bio sam odličan đak, a kad sam otišao u vojsku, za mene je to bilo poput fakulteta. Služio od 1955. do 1957. u Makedoniji, u Prilepu, i bio sam super vojnik, bio sam i starešina - ponosan je deda Duja, kako ga svi od milošte zovu.

Zauvek pamti i kad je upoznao Ljiljanu. Preminula je 2003.

- Ljiša je bila tu iz sela. Još derište kad sam je uzeo. Imala je 15 punih, a ja 20. Imao sam ja i druge pre, ali ona mi se sviđala najviše. Dogovorili smo se i venčali '55, naši nisu imali ništa protiv. Nikad nismo imali problema, nikad se pozavadili nismo, nikad je nisam udario ili opsovao.

Tirkiznoplave oči mu pune suza dok sa setom priča o Ljiši. Kaže da mu je porodica najveće bogatstvo.

- Sve prođe, a deca su najbitnija! Nema ništa milije nego kad se o praznicima ili bar jednom mesečno ovde kod mene okupimo. Srce mi puno!

Veli da ih sve unuke voli podjednako, ali unuka Milica dobacuje da deda neće da uvredi nikog i da mu je ipak miljenik Slobodan, jer uz njega ima još četiri unuke.

- Deda, je l' ti Boban najomiljeniji unuk? Priznaj sad javno - smeje se, a deda će:

- Nosi moje prezime!

Za njim pati. Odselio se Slobodan u Nemačku, pa se deda Duja s tim teško nosi.

Bonus video: