TERAPIJA KRVLJU POMOGLA, SAD BOLJITAK BRATA I SESTRE SA AUTIZMOM ZAVISI OD NAS Jakovu (6) i Janji (9) hitno treba 500.000 dinara

Jedna reč posle godina Jakovljeve tišine i pogled koji govori da je Janja nakratko tu planina su koju su pomerili Stankići u teškoj borbi. Doživotnoj. Jer šestogodišnji brat i devetogodišnja sestra, koji još nose pelene, imaće autizam doveka. Ali neće zauvek biti tu Zaga i Aleksandar, koji se grčevito bore da svoju decu osposobe za život posle njih. Da iole budu svoji i kadri da podmire osnovne potrebe.

Skupljali smo za Janju i Jakova i lane novac, za terapiju iz klinike "Sajsej" u Osaki.

- U suštini, reč je o imunoterapiji, koja deluje na određene centre u mozgu, pa bi trebalo pozitivno da utiče na govor, koncentraciju, motoriku. Što je najvažnije, nema nikakvih nuspojava, njihovi sportisti to koriste kao suplement. Ali za to je bilo potrebno da Aca i ja odemo u decembru u Osaku da bi nam uradili analize i videli ko je kompatibilan da da krv kako bi se sačinila terapija za Janju, koja ima teži oblik autizma i koja je od tada prima kroz injekcije. Prethodno je već pila kapsule, za koje smo davali 35.000 dinara mesečno. Jakov je tek u to vreme počinjao s kapsulama, budući da je ove godine u februaru napunio šest godina, koliko je donja granica za njih - kaže za Kurir Zaga Stankić.

Boljitak, veli, vide. Ali ne treba zaboraviti i koliko je uz to truda uloženo u rad s decom u Srbiji.

- Janja će u septembru u drugi razred specijalne škole "Miloje Pavlović" na Banovom brdu. Jakov će još jednu godinu u predškolsko, odložili smo školu, u koju je trebalo sad da krene.

Devojčica injekcije prima od decembra na tri dana.

- Prilično se smirila, nije više onoliko hiperaktivna, bolje spava. Sama se oblači, svlači. Izgovara po reč, dve, ali i na srpskom i na engleskom. Ranije je svaka reč bila na engleskom. U školi prilično rade s njima, stvarno su svi divni, i sad koristi i naše reči. Više peva na engleskom, nije baš razumljivo, ali ukopčam šta peva, ali počela je i "Zima, zima, e pa šta je..." - kaže Zaga, pa nastavlja:

- Kad je prošlog septembra krenula u školu, nije sedela ni dva minuta, a već u maju znala je da sedi i po tri cela časa. Učiteljica je rekla da je toliko napredovala da ne znaju da li je do njihovog rada ili terapije. A ja mislim - do oboje. Počela je čak i da jede hranu u menzi, a sad sa mnom i da sprema ručak, zanimljivo joj je. Nije imala fokusiranje pogleda, a pre mesec dana smo primetili promenu. Sad sedne pored Ace, kaže mu: "Kako si", i gleda ga u oči. I tačno vidiš da je tog momenta ona tu. Pokušava da razgovara s njim.

Jakov reči nije progovarao. A onda je od decembra krenuo sa po dve kapsule. Naravno, i logoped je sve vreme tu, za oboje.

- Počeo je da priča, poveže po dve, tri reči. Zna kako se zove, neke životinje, brojeve, slova. Kod logopeda radi vežbice sricanja, ne izgovara L i R, priča kao dete od dve godine. Ali priča! Zna da kaže: "Jakov voli tatu", "Krava daje mleko". Voleli bismo da sledeće godine krene u redovnu školu i nadamo se da ćemo do sledećeg septembra uspeti s govorom - veli mama iz Mladenovca i još se ponosi:

- Počeli su da se druže. Ona ga uhvati za ruku, pa ga vodi u sobu, on trčkara. Sednu, legnu zajedno. To su nam lepi noviteti.

Međutim, to ni izbliza nije dovoljno:

- Doktor je bio 20. aprila u Beogradu, pregledao ih je, rekao da Janja nastavi sa injekcijama, s kojima je na pola puta, a da bi bilo poželjno da s Jakovom dođemo u Osaku da mu odrade terapiju.

Još u maju kupili su avio-karte za 8. oktobar.

- Zahvaljujući svim divnim ljudima koji su nam prošle godine pomogli da skupimo novac za Japan, pa i više nego što je bilo potrebno, imali smo da platimo karte. Sada skupljamo za terapiju i smeštaj, fali nam još oko 500.000 dinara. Moja plata medicinske sestre, Acovo bolovanje, na kom je stalno zbog dece, pa i pored tuđe nege i pomoći, nisu dovoljni za tri kredita koja otplaćujemo, kapsule koje plaćamo, logopeda privatno, jer ono državno nije dovoljno, pelene za dvoje dece i na sve to život - račune, hranu... - kaže Zaga i ističe:

- Od 9. do 24. oktobra bićemo s Jakovom u Osaki, gde će biti i seminar na kom će doktor predstaviti slučaj naše dece. Naravno, ako budemo imali još 500.000 dinara na sumu koja je trenutno na našem računu u Fondaciji "Budi human". Bez dobrih ljudi nećemo moći. Hvala neizmerno svima, unapred...

Bonus video: