OVAJ GRAD U SRBIJI POSTAO JE PRAVO ŽARIŠTE EPIDEMIJE! Očekuje se da se zaraza dodatno rasplamsa, i lekari strahuju

Od početka godine u Srbiji je registrovano 255 slučajeva malih boginja, od toga 105 tokom jula meseca. Najviše obolelih u julu bilo je u Novom Pazaru 92 zaražene osobe, zatim u Beogradu devet i po jedna u Tutinu, Ubu, Novom Sadu i Loznici. Najteža je situacija je u Novom Pazaru, gde je epidemija malih boginja prijavljena 7. maja 2024. godine. Lekare nisu iznenadili ove brojke, jer je u tom gradu najmanji obuhvat vakcinisane dece.

MMR vakcina koja štiti od tri zarazne bolesti (male boginje, zauške i rubeola), daje se deci sa navršenih godinu dana, dok se druga doza daje pred polazak u školu u sedmoj godini života. Poslednjih nekoliko godinu u Novom Pazaru vakciniše se tek svako treće dete, te se stvorio ogroman "rezervoar" osetljivih mališana. To znači da u tom gradu može da "bukne epidemija" koja teško može da se zaustavi, jer je reč o virusu koji se brzo i lako širi. Virus malih boginja je jedan od najzaraznijih. Istraživanja su pokazala da ukoliko 10 ljudi boravi u jednoj sobi i izloženi su virusu, devet će se zaraziti. Morbile nisu isto što i varičele (ovčije boginje). Morbile se mnogo brže prenose, mogu da daju ozbiljne komplikacije u vidu zapaljenja pluća, zapaljenja moždanih ovojnica, pa i smrtnog ishoda.

Novi Pazar: Zaraženi uglavnom deca

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, dr Šefadil Spahić kaže za Euronews Srbija da je epidemija malih boginja prijavljena u tom gradu 7. maja 2024. godine i da do danas imaju više od 140 prijavljenih slučajeva.

"Oko 80 odsto su serološki dokazani. Na dnevnom nivou registrujemo jedno do dvoje pacijenata sa malim boginjama. Uglavnom su to deca uzrasta šest meseci do sedam godina. Sva deca koja su obolela su sa blažom kliničkom slikom. Za sada nema pacijenata na bolničkom lečenju. Karakteristično je da sva ta deca nisu vakcinisana", naveo je Spahić. Dodaje da je u Novom Pazaru procenat pravovremeno vakcinisane dece od 30 do 60 odsto. Ističe da su kao Zavod preduzeli sve neophodne mere - ubrzali dijagnostiku i prijavljivanje, ali da su sa Ministarstvom zdravlja i UNICEF-om pokrenuli dodatni program kako bi se pojačala vakcinacija.

"Pokrenuli smo program gde ćemo raditi sa roditeljima, lokalnom samoupravom, verskim zajednicama. Edukovaćemo pedijatre na koji način da rade, posebno sa onima koji su protiv vakcinacije", naveo je on.

Srbija je platila visoku cenu u epidemiji malih boginja 2017/2018. godine. Tada je zaraženo 5.800 ljudi, a preminulo je 15 osoba. Među preminulim je i četvoro dece uzrasta do pet godina. Novi Pazar je u toj epidemiji bio jedno od žarišta epidemije. U periodu od šest meseci zaraženo je skoro 500 ljudi, preminula su dva pacijenta, a čak 70 odsto je bilo na bolničkom lečenju.

Dodatno rasplamsavanje u septembru?

Lekari strahuju da bi epidemija malih boginja dodatno mogla da se rasplamsa u septembru kada se deca vrate u kolektiv- školu i vrtiće.

"Roditelji su u obavezi da za svako dete koje se upisuju u vrtić i školu donesu potvrdu da je vakcinisano. Međutim, sa tim se manipuliše, roditeljima se 'gleda kroz prste'. Sa tim se mora prestati, jer se tako pravi 'medveđa usluga' ne samo tom detetu, već i svoj ostaloj deci", rekao je nedavno dr Dragoslav Popović, savetnik za imunizaciju.

Napominje da će virus 'pronaći' sve koji nisu vakcinisani ili koji nisu preležali male boginje. Nije mu jasno zašto danas roditelji rizikuju, kada postoji efikasna vakcina koji štiti od te zarazne bolesti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od juna 2023. godine do maja 2024. godine u Evropskom regionu SZO registrovano je 131.015 slučajeva morbila, od kojih 127.139 (97 odsto) u 10 zemalja: Kazahstan (1/3 slučajeva), Azerbejdžan, Ruska Federacija, Kirgistan, Rumunija, Turska, Uzbekistan, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija i Jermenija.

Od početka 2023. godine, zaključno sa 7. julom 2024. godine, prema podacima ECDC, u okviru epidemije u Rumuniji registrovano je 20.538 slučajeva i 21 smrtni ishod uzrokovan morbilima. Najveći broj obolelih (66,3 odsto) čine deca uzrasta do devet godina, dok je 90,4 odsto slučajeva sa poznatim vakcinalnim statusom nevakcinisano.

Osim Rumunije, porast broja slučajeva morbila od početka 2024. godine u zemljama u okruženju evidentan je i u Bosni i Hercegovini, gde je zaključno sa 17.7.2024. godine registrovan 6.491 slučaj i jedan smrtni ishod uzrokovan morbilima, kao i u Republici Srpskoj gde je tokom 2024. godine registrovano 296 slučajeva morbila, od čega 222 (75%) na teritoriji Bijeljine.

U periodu 2020–2022. godine u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96 odsto na 93 odsto, a drugom sa 92 odsto na 91 odsto, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano. Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata.

Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 odsto, a u 2021. godini svega 74,8 odsto. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8 odsto. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3 odsto, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5 odsto.

Postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini je iznosio 84,5 odsto, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91 odsto.

Kurir.rs/Euronews

Bonus video: