"Molim savet kako se najbezbolnije i na najbrži način razvesti", napisala je jedna mama na društvenim mrežama, ali se iza ove rečenice krila ogromna bol koja se nije mogla ni naslutiti.
Naime, ona je u Fejsbuk grupi "Mamine tajne anonimne i javne" ispričala kako je, iako trudna, od supruga trpela psihičko i fizičko nasilje.
Njena bolna ispovest dirnula je mnoge, a ona je ovako započela svoju priču.
- Na oči drugih divan brak - osam godina u braku, jedno dete, sa drugim trudna. Sve bilo u redu, ali u zadnje vreme pojavile se trzavice, uselili smo se u kuću i čim nešto nije po volji muž dobaci: "Ili će biti kako kažem ili kupi stvari i kod svojih". Prvo je to sve bilo kao zezancija da bi posle prešlo u stalno "podbadanje", tim pre jer smo ranije bili podstanari, a sada smo u kući koja pripada njegovom ocu - priča ona.
- Počele su te kao sitne zezancije, ali su otišle predaleko. Čovek je umislio da je bog i batina i svako malo je naglašavao da je sve njegovo. Danas je sve otišlo predaleko. Ja na poslu, trudna, ali opet ne žalim se već se trudim da sve bude kako treba. On čitav dan sedi u kafiću i ide sa kafe na kafu. Ja došla s posla, sva u žurbi da što pre dođem kući i napravim ručak. Zovem ga, on još u kafiću. Ljutito mu kažem da slobodno ostane sediti - ja sam gladna i idem jesti. I spustim slušalicu - dodaje.
Došla je kući, uzela neku voćku, a u tom trenutku dolazi i suprug.
- Samo se izvrne na krevet i telefon u ruke. Ništa, ja ćutim, ne pričam sa njim. Dete bilo u vrtiću, posle vrtića imalo proslavu rođendana i ja pokupih dete i odvedoh ga na rođendan, da bi, kada smo se vratili, on zaključao vrata i ne pušta nas u kuću. Kao ljut je jer ne zna gde smo bili, a znao je za proslavu, ali je zaboravio. Pokušavala sam ostati smirena zbog komšija, dete se već uznemirilo, ali ja kao smireno objašnjavam da tata nešto slaže i da ćemo malo sačekati. On šalje poruku da slobodno možemo ići otkud smo i došli - nastavlja ona svoju ispovest.
Suzdržavala se, kako kaže, zbog deteta i komšija, ali se u njoj već uveliko kuvalo.
- Pišem mu da otvori ili ću razbiti prozor i ući, da ne iskušava moje strpljenje. Istovremeno se pred detetom pravim da je sve okej. Uznemireno stojimo već 15 minuta dok svi gledaju. On na kraju otvara. Ulazimo, on već govori da mogu skupiti stvari i otići kod svojih, da je sve ovo njegovo. Ja već isprovocirana i ljuta galamim, a on i dalje viče da odlazim, da će me izmlatiti i baciti sa kuće. Govorim mu: "Koga ćeš ti izmlatiti, udari ako smeš". Kreće svađa i zbilja me udari. Uhvatila sam nož i velim: "Zaklaću te! Na koga si ruku podigao?!".
Njen muž, kaže, ima 150 kilograma i žena je svesna da je jači od nje.
- Nisam se pustila, ali se nisam mogla odbraniti jer je krupan i ima više snage. Udario me je par puta. Lice mi je otečeno i modro. Dete sve gleda i plače. Nekako se saberem, on izlazi vani, vraća se za 20 minuta i opet kupi stvari. Ne dam se opet izbaciti iz takta, pa govorim: "Pre ćeš ti letiti, ne znaš s kim imaš posla", a u meni sve se kida... - priča ova žena.
Ova situacija je bila kap koja je prelila čašu. Žena je rešena da ga ostavi, iako je trudna i ima još jedno dete. Jedina dilema joj je gde da ode...
- Nemam se kome obratiti, roditelje ne želim da uznemiravam, ne želim da se sekiraju... Razmišljam kako najbezbolnije otići... Kuća jeste u vlasništvu njegovih roditelja, ali smo je našim novcem gradili i to - ja. Jer ja sam ta koja radi, a on glumi "gazdu"... Ne tražim mu ništa, eto mu kuća, zidine... jer mene je slomio i povredio i u meni sve ubio. Gadi mi se! Sama sebi se gadim što sam dozvolila da mi se ovo dogodi, da sad ležim otečena, modra od šamara... Neću njegovu kuću, ništa ne želim - samo mir... On nije imao od koga nešto drugo naučiti, otac mu čitav zivot mlatio majku, izbacivao je iz kuće pa i njih, decu. Tako je čitav život gledao i sad isto to počeo da radi... - kaže ona i dodaje:
- Njima je to normalno, meni nije... Ja dolazim iz totalno drugačije porodice... Meni je porodica svetinja... Ne želim pisati dete kad se rodi na njega, ne želim ništa od njega, gadi mi se.. Šta da činim, odakle krenuti?! Ne želim svojima stres praviti. Tata bi poludeo kada bi saznao šta se dogodilo večeras... Kako pobeći što bezbolnije i brže?! - upitala je ona.
Ova potresna priča potresla je mnoge koji su u komentarima ženu pohvalili zbog hrabrosti da ovo objavi kao i da se suprostavi suprugu nasilniku, te je savetovali da slučaj prijavi policiji i drugim državnim organima.
Prijavite nasilje
U Srbiji se svaki vid nasilja u porodici može prijaviti policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni (0-24h, besplatan poziv).
SOS telefoni Autonomni Ženski Centar - SOS telefon 0800-100-007, radnim danima 10-20h
ASTRA Akcija protiv trgovine ženama - SOS telefon 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h Evropski broj za nestalu decu 116-000
Incest trauma centar - SOS telefon 011 3441-737, 011 3861-332, dostupan 24h
Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h 011 2769-466, radnim danima 10-19h 062 304-560, noću 19-10h SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
NE PROPUSTITE
