"NEMAM GDE SA AGRESIVNIM AUTISTIČNIM SINOM, ZAKON GA NE PREPOZNAJE" Tihana išla kod Lončara, tražila DVE STVARI ZA LJUDE POPUT NJE

Tekst u Kuriru o roditeljima koji prolaze kroz pakao u pokušaju da za svoju decu koja imaju smetnje u razvoju i ispoljavaju agresivnost, pronađu adekvatnu negu, izazvao je veliku pažnju javnosti.

Novinarka Kurir televizije danas je razgovarala sa Tihanom Nikolić i proverila dokle se stiglo sa ovom inicijativom.

- Život porodica naše dece izgleda tako što smo u velikom broju, oko 80 odsto oslonjeni sami na sebe, na unutrašnje snage porodice, s tim što je veliki broj porodica jednoroditeljski. Porodice nekako funkcionišu dok imaju status ličnih pratilaca, dok su deca u školskom obrazovnom sistemu. Međutim, problem nastaje kada se završi obrazovni ciklus i deca izlaskom iz srednje škole ostaju faktički na ulici, zato što ih zakon ne prepoznaje. Naime, oni koji su funkcionalniji i koji bi mogli nešto da rade, dakle nisu sva deca sa autizmom agresivna, itekako mogu da budu korisni društvu, ostaju u kući s tim što više nema ko da ih čuva, nego jedan roditelj i vrlo često oba roditelja daju otkaze. Dakle, roditelji ostaju bez posla, čuvajući to svoje dete, bez mogućnosti smeštaja u dnevne boravke jer je veoma mali kapacitet u dnevnim boravcima po gradovima u odnosu na broj korisnika koji traže takvu podršku - priča Tihana Nikolić.

Ističe i još jedan problem sa kojima se susreću ljudi poput nje.

- Druga stvar, mi na nivou cele zemlje imamo problem sa personalnim asistentima nakon završene srednje škole. Napominjem da je neophodno izvršiti izmenu zakona iz domena socijalne zaštite, gde zakon negde to prepoznaje, ali to nije uređeno kako treba, gde lica sa intelektualnim poteškoćama nemaju pravo na personalnog asistenta. Dakle, ostale vrste invalidnosti koji su radno angažovani imaju pravo na personalne asistente, a lica sa mentalnim poteškoćama, odnosno intelektualnim, konkretno za autizam, nemaju pravo. Negde se to možda i desi preko nekih organizacija, ali na nekom globalnom nivou to još uvek ne postoji. Kao i mogućnost da ta lica budu radno angažovana, između ostalog, nama su potrebni i radni centri za takva lica, gde bi ta omladina mogla da funkcioniše i bude društveno korisna uz pomoć asistenata kroz te radne centre ili angažovana od strane nekih kompanija, pa bar na pola radnog vremena.

Njen sin je u bolnici u Gornjoj Toponici, ali kako kaže, to ne može da bude rešenje ovog problema.

- Bolnica nije mesto za život. Iako stvarno, što se tiče bolnice i toga gde je moje dete smešteno, ja imam pohvale, vidim kako mi dete tamo funkcioniše i uspeva već drugu godinu tamo. Međutim, neophodno je oformiti male domske zajednice, stanovanje uz podršku. Dakle, naša deca sa intelektualnim poteškoćama, odnosno naši mladi, neophodno je da kroz jedan životni trening, u trajanju najmanje godinu dana, budu pripremljeni za neki samostalniji život, odnosno uz život asistenta. Taj program stanovanja uz podršku, mi smo ga tako osmislili, međutim, ovde je potrebna podrška države. Dakle, nisu sva lica za institucije kao što je moje dete i kao što je jedan dobar deo dece, ali imamo jako veliki broj omladine koji bi mogli da samostalno funkcionišu u malim domskim zajednicama uz podršku asistenata. Dakle, da mogu da privređuju, da mogu da se snalaze, da pripreme sebi doručak, da postave sto, da uključe veš mašinu, da znaju da se okupaju, te neke osnovne higijenske navike da imaju stečene.

Pomenuli ste institucije, ministar Lončar najavio je pomoć, šta je on vama rekao, šta vam je najavio kao pomoć?

- Pre nekih mesec i više dana imala sam sastanak sa našim ministrom zdravlja, gospodinom Lončarom, koji je prepoznao naš problem i obećao je da će ministarstvo pokrenuti rekonstrukciju već postojećih objekata, da bi takva omladina imala negde smeštaj. Dakle najveći je problem ta adolescentna psihijatrija, odnosno centri za autizam. Mi sada imamo pet porodica, među njima i jednog maloletnika sa teritorije Kosova, nemamo gde sa njim. U problemu je kao moj sin.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: