Odavno ništa nije toliko podelilo javnost kao tema iskopavanja litijuma. Na dva pola svrstali su se oni koji su protiv od onih koji su za eksploataciju. A u toj podeli najviše čudi podela struke, jer bi trebalo da važi pravilo da nauka i naučni zakoni nemaju dve strane.
Nakon protesta građana u više gradova u Srbiji, i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić otišao je juče u Mali Zvornik gde je 4 sata razgovarao sa meštanima, između ostalog, i o ovoj temi. Može li se litijum iskopavati uz čuvanje životne sredine i da li je podzemni rudnik dobro rešenje?
O ovome je govorio Zoran Gligorić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, u emisiji 'Puls Srbije'.
Profesor Zoran Gligorić, stručnjak sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, objasnio je na početku emisije kako modernizacija rudarskih tehnika omogućava ekološki prihvatljivo rudarenje, posebno kada je reč o podzemnim rudnicima.
- Što se tiče rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u najmanjoj mogućoj meri će biti uticaja na životnu okolinu. Podzemni rudnik je sistem projektovan za eksploataciju ležišta mineralnih sirovina, gde se celokupni tehnološki proces odvija ispod površine terena. Važno je napomenuti da u podzemnom rudniku ne postoji nikakav hemijski tretman. Sve se odvija fizičkim putem - razaranje stenskog masiva se obavlja kontrolisanom snagom eksploziva ili mehaničkom energijom - istakao je Gligorić.
Gligorić je dodatno naglasio da Rudarsko-geološki fakultet, kao najstarija obrazovno-naučna institucija u oblasti rudarstva i geologije u Srbiji, ima kapacitete da reši sve probleme koji mogu nastati u procesu eksploatacije.
- Fakultet je potpuno sposoban da na savremen način reši sve izazove u vezi sa eksploatacijom mineralnih sirovina. Mi se bavimo istraživanjima i projektovanjem u svim fazama rudnika - od projektovanja, izgradnje, eksploatacije, pa sve do zatvaranja rudnika - objasnio je profesor.
Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa podzemnim rudarenjem jeste njegov uticaj na životnu sredinu. Profesor Gligorić je umirio javnost, navodeći da nema razloga za paniku.
- Većina ljudi misli da će doći do sleganja površine terena u katastrofalnim razmerama. To jednostavno nije tačno. Savremene metode otkopavanja koriste napredne materijale za ispunu otkopanog prostora, čime se sprečava bilo kakva deformacija terena - rekao je on.
Na pitanje o sigurnosti u rudnicima, Gligorić je detaljno objasnio koliko je sistem projektovanja rigorozan.
- Svi tehnički i projektni parametri prolaze kroz dvostepeni sistem kontrole pre nego što se odobre. Postoji i supervizija od strane akreditovane institucije, a na kraju, tehnički prijem garantuje da je sve izvedeno po standardima - rekao je Gligorić, dodajući da se prilikom projektovanja koriste ekstremni koeficijenti sigurnosti kako bi rudari bili maksimalno zaštićeni.
Govoreći o samom izgledu podzemnog rudnika, profesor Gligorić je objasnio da većina tehnoloških procesa ostaje skrivena ispod zemlje, dok je na površini vidljiv samo deo infrastrukturnih objekata.
- Kada prođete pored podzemnog rudnika, nećete videti mnogo aktivnosti na površini. Većina objekata se nalazi pod zemljom, a površinski kompleks čine samo neophodne građevine kao što su magacini, menze i objekti za edukaciju - pojasnio je Gligorić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
