Tim stručnjaka, među kojima su profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predao je dopis naučnom časopisu "Nature–Scientific Reports" u kome se traži ispravka ili povlačenje rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ autora Dragane Đorđević.
Ocenjeno je da Dragana Đorđević i saradnici u svom radu iznose niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući i donose zaključke bez primene striktne naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka.
Na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu. Iz ekspertskog tima poručuju da „objavljivanje netačnih podataka u ovom radu, uprkos činjenici da su podaci javno dostupni, direktno umanjuje kredibilnost rada i njegovu naučnu utemeljenost“.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali ovaj naučni rad koji se našao na meti stručnjaka bili su Predrag Mijatović, generalni sekretar Saveza inženjera, rudara i geologa Srbije, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar i Milan Antonijević, advokat.
Mijatović je definisao rad Dragane Đorđević, koji se bavi istražnim bušenjem, dakle istraživanjem tla, a tvrdi se da ono može da utiče, u toj meri na životnu sredinu, da će nešto bilo ugroženo.
- Ta tvrdnja je netačna. Kod svakog istraživanja mineralnih sirovina ili konkretno ove vezane za Jadar, bile su tri vrste bušenja. Prvo je istražno, da se dokaže prostiranje mineralizacije, odnosno da se utvrdi njen kvalitet, te da se pokupe parametri koji će kasnije poslužiti za proračun rezervi jadarita u tom ležištu. Druga etapa istraživanja je izrada hidrogeoloških bušotina, gde su se ispitivali različiti nivoi podzemnih voda. Treća vrsta bušenja je bila inženjersko geološke bušotine, čiji je cilj da se utvrde fizičke i mehaničke karakteristike sredine u kojoj se nalazi samo ležište - započeo je Mijatović, pa nastavio:
- Potenciraju se te bušotine kroz koje izlazi voda, to su ti piezometri, a svaka ta bušotina je urađena da bi se ispitao određeni vodonosni horizont. Kompletan prostor je oblagan, pa su svi ti vodeni nivoi koji su do tog ispitivanog dela presečeni, zapravo izolovani. Tokom te faze istraživanja nije se dogodilo mešanje voda. Dakle, svaka ta bušotina je urađena po projektu i kako nalaže struka kako ne bi došlo do mešanja tih voda i zagađenja. To znači da takav tip istraživanja ne ugrožava ekološki sistem, ne dozvoljava se nekontrolisani izliv takve vode. Desilo se par incidenata, gde se slučajno oštetila bušotina, ali su brzo bile sanirane. Svakako, jako je mali prostor bio oko tih bušotina, a celo to ležište pod zemljom zahvata prostor od 6 i po kvadratnih kilometara.
Antonijević se nadovezao na stručne tvrdnje Mijatovića, pa je rekao da nedostaje stručna rasprava o ovoj temi:
- Očigledno je da ovo što smo sada čuli nedostaje, odnosno javna rasprava stručnjaka koji će izaći sa stavovima. Nadam se da ćemo tokom godina dobiti mnogo umereniju i značajniju javnu raspravu, da niko ne bude napadan, da je ovde prisutan neko ko protestuje, verujem da ne bi moglo na ovakav način da se iznese mišljenje, a bez nekih uvreda. Srbija ima zaista širok način zaštite tog dela ljudskih prava, koji se tiče i zaštite životne sredine. Dosta toga je urađeno i sa struke rudarenja, ali i iz moje pravne struke, ali se nije puno sa time izlazilo u javnost. Mislim da je to greška, jer se čekalo da se nakupi toliko tekstova da će biti apokalipsa, zaista su se koristili termini koji nisu primereni današnjem vremenu, već nekim teorijama zavere.
Stanković je pričao o razlozima odluke da se pomenuti rad ispravi ili povuče:
- Rad je objavljen, ali je napisan komentar koji sadrži kritičko preispitivanje rada, a sam rad nisam video. Naravno, velika je stvar objaviti takav tekst, a proceduru recenzije ne bih olako shvatio jer sam i sam recezent, ali da ostavimo to po strani. Dakle, to kritičko mišljenje mi deluje kao sastavni deo naučne komunikacije i sasvim su legitimne. Meni bode oči to da su autori tog rada grešili oko materijalnih činjenica. Prvenstveno, pogrešili su oko veličine rudnika, pretpostavili su mnogo veći zahvaćeni prostor i to deset puta veći, a teško da je to održivo, to mora da se ispravi. Suludo je dokazivati nešto, odnosno pretpostavljati, što je precizirano dokumentacijom, a to oni nisu koristili. Takođe, karakter otpada, oni misle da je on tečan, a zapravo je u čvrstom stanju. Ono što je nemoguće su oni izneli kao zaključak. Ono što je metodološka greška u tom istraživanju jeste što se nisu uzeli parametri, odnosno nisu se poredili, sa standardima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
