Saveti psihologa za što lakši polazak u prvi razred: pripreme su ključne za uspešan start školovanja

Polazak u prvi razred je važan i stresan događaj u detinjstvu deteta, ali i roditelja. Zato dete prvo treba da prevaziđe strah

Snežana Ristić, psiholog OŠ “Milan Đ. Milićević”

Polazak u prvi razred jedan je od najvažnijih trenutaka u životu deteta, ali i velik izazov za roditelje. Svi se pitamo kako najbolje podržati dete u ovom važnom prelazu i olakšati mu prilagođavanje na novu sredinu i obaveze koje škola donosi. Zato smo razgovarali sa Snežanom Ristić, psihologom iz OŠ "Milan Đ. Milićević" sa Voždovca, koja nam je pružila dragocene savete o tome kako se najbolje pripremiti za ovaj veliki korak.

Koji su najčešći strahovi i brige koje deca imaju pred polazak u prvi razred, i kako roditelji mogu da ih prepoznaju i prevaziđu?

Polazak u prvi razred je važan i stresan događaj u detinjstvu deteta, ali i roditelja. Ogromna promena u odnosu na dosadašnji život. Dete treba da prevaziđe strah da škola služi „da popravlja nevaljalu decu“. Tome često doprinose odrasli kada se obraćaju deci „videćeš ti kada pođeš u školu, tamo ćete srediti“. Jedan od čestih strahova je kako da bude samostalan i kako će se snaći ako ne zna da čita. Muči ga odsustvo (pred)znanja i poređenje sa drugom decom. Treba ga pripremiti da se prilagodi novom ritmu života, novoj sredini i obavezama. Osloboditi ga od straha od novih drugara i novog znanja. Važno je da prihvati školu kao mesto gde ga čekaju nova lica, događaji i znanja koji će ga vinuti u novi svet. Često je prisustvo kod dece bojazan da polaskom u školu neće imati dovoljno prostora za igru. Obaveza roditelja je da ga razuvere jer polaskom u školu igra se Ne isključuje. Jedan od načina prepoznavanja dečijih strahova je poremećaj ritma spavanja, ishrane, odbijanje obaveza, regresija u ponašanju.

Kako roditelji mogu emocionalno podržati dete tokom tranzicije iz vrtića u školu?

Psihološko emocionalna priprema podrazumeva razvijanje pozitivnog odnosa prema školi. Razvijati ljubav prema čitanju, knjizi, pohvaliti dete da je sada veliko i zato kreće u školu. Razgovor o školi, šetnja do škole, igra u školskom dvorištu, razgovor sa starijim bratom ili sestrom, decom iz kraja koja već idu u školu, to su sve aktivnosti koje pomažu da se izgradi pozitivan odnos prema školi. Veoma je bitno kod deteta negovati samostalnost i pravilan odnos prema radu. Da ima obaveze u kući, u okviru svojih mogućnosti, to je pravi put za razvijanje pravih navika. Treba podržati dete u igri, jer je ona i dalje jedna od naznačajnih načina učenja i sticanja iskustva.

Koliko je važno uspostaviti dnevnu rutinu pre polaska u školu, i koje su to rutine ključne za uspešan početak školske godine?

Dve značajne stvari su: spremnost deteta da prihvati obaveze koje škola donosi i spremnost roditelja da pruži adekvatnu podršku kada je neophodna. Sem emocionalne pripreme, važna je i obrazovna priprema. Deca treba od samog početka navikavati da uvek uči na istom mestu, napraviti mu „kutak za učenje“, gde će moći da crta, piše, boji, igra se plastelinom, ali i da uči uvek u približno isto vvreme, odnosno u određeno doba dana. Savet: dete ne treba na silu učiti da piše i čita pre škole, jer to može da izazove kontraefekta i otpor prema instituciji. Postepeno i na vreme prilagoditi ritam spavanja i obaveza onom koji će imati kada krene u školu. Zajedno sa detetom pripremiti stvari za školu (neka samo odabere torbu za školu, bojice, sveske jer tako ima utisak bolje kontrole nepoznate situacije). Roditelji izgrađuju samostalnost kod deteta tako što će ga naučiti da samostalno vezuje pertle, da se obuće, da ide samo u toalet, da održava higijenu, da samostalno pravilno drži olovku, da zarezuje bojice...

Šta roditelji treba da urade ako dete pokaže otpor prema školi ili se suoči sa teškoćama u prilagođavanju tokom prvih nekoliko nedelja?

Pre polaska u školu, rdoitelj treba da odvede dete da vidi školu, učionicu. Ispričati detetu šta se tu radi, bez zastaršivanja i poreteranog ulepšavanja. Jako je važno da pred detetom izražavaju svoja pozitivnba iskustva i stavove o školi, a da svoje dileme i strahove ne pokazuju pred decom. Aktivnosti koje mogu pomoći da dete prevaziđe strah su zajedničke kroz igru roditelja i deteta. Primeri igara su: seckanja papira, lepljenje, čitanje pričica i pesmica, igra na slovo na slovo, sabiranje kroz igru.

Ne stvarajte konfuziju

Roditelji, svoje strahove ne pokazujte pred decom

Koje su najvažnije stvari koje roditelji treba da izbegavaju kada pripremaju dete za prvi razred?

Da bismo izbegli stvaranje konfuzije kod deteta treba razgovarati sa detetom o školi nekoliko meseci pre nego što u nju krene. Detetu na jasan, njemu prilagodljiv i konkretan način objasniti šta ga čeka u školi (sedenje u klupi sa drugom, pažnja na neku aktivnost, disciplina, obaveze kao što je prepisivanje sa table, domaći zadaci). Vrlo je važno ne tepati detetu, već ga učiti da pravilno izgovara glasove, da se jasno izražava i da samostalno prepričava i priča. Mnoge nedoumice i strahovi kod dece će se izbeći ako negujemo ponos što kreće u prvi razred. Svoje dileme i strahove ne pokazujte pred decom, nek im škola bude mesto gde ih čekaju novi prijatelji i nova znanja, a igra nek im bude aktivnost za ceo život.

Kurir.rs/Jelena Vukić