Sa dva nova PET/CT aparata uskoro ćemo snimati i tri puta više pacijenata: Kurir u Kliničkom centru gde sad snimaju za 18 minuta!

Uz dva nova PET/CT aparata u UKC Srbije od kraja jula već se vidi pomak - 15 odsto više teško obolelih, najviše onkoloških pacijenata snimljeno je na ovim životno važnim aparatima, a za dva meseca biće snimano dva do tri puta više pacijenata - sa 10 pacijenata dnevno očekuju skok na 25 do 30 po danu.

Osim aparata, za izvođenje PET/CT ispitivanja neophodan je i radiofarmak - supstanca koja se ubrizgava pacijentu i aparatom se prati njeno raspoređivanje u organizmu.

- Mesta pojačanog vezivanja radiofarmaka označavaju patološke promene. Radiofarmak koji najčešće koristimo je fluorodezoksiglukoza (FDG), vrsta šećera obeleženog radioaktivnim fluorom, koji se najčešće nakuplja u malignim promenama, infekcijama i inflamacijama (zapaljenjima), a služi nam i za dijagnostiku nekih neuroloških bolesti - objašnjava prof. dr Vera Artiko, rukovodilac Centra za nuklearnu medicinu s pozitronskom emisionom tomografijom (PET) UKCS, koja nas dočekuje dva sprata ispod nivoa zemlje u novom zdanju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

S obzirom na to da ne postoji domaća proizvodnja, FDG se nabavlja iz inostranstva zasad jednom dnevno, iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske ili Turske, avionom ili automobilom.

ŠTA SNIMA PET

- dijagnoza karcinoma

- diferencijalna dijagnoza - razlikovanje raznih tipova tumora

- praćenje efekta terapije

- praćenje progresije bolesti

- planiranje radioterapije

- izbor mesta za biopsiju kod onkoloških pacijenata

- infekcije

- inflamacije, najčešće kod vaskulitisa ili temperatura nepoznatog porekla

- neurološka ispitivanja - demencija i epilepsija

ZA RANO OTKRIVANJE I TERAPIJU DEMENCIJE

U sklopu projekta rekonstrukcije zdravstvenih ustanova Srbije Ministarstva zdravlja, za šest meseci Centar će imati i svoju laboratoriju s galijumskim generatorom, pa će imati i radiofarmake koji se markiraju radioaktivnim galijumom, a koriste uglavnom za neuroendokrine tumore i karcinome prostate, kao i radiofarmake koji se koriste za terapiju ovih tumora.

- Za razliku od fluorodezoksiglukoze, koju nabavljamo iz inostranstva svakog dana, generator u kome se proizvodi galijum može da stoji kod nas šest meseci. Tada možemo svakoga dana iz postojećeg generatora dobijati galijum, obeležavati radiofarmake na licu mesta i koristiti u toku 60 minuta, koliko iznosi njegovo vreme poluraspada - ističe prof. Artiko, dok načelnica odeljenja nuklearne neurologije dr sci. med. Leposava Brajković, neurolog i specijalista nuklearne medicine, navodi da posedovanje tri PET aparata donosi mogućnost da rade više neuroloških pacijenata, kao i da uvedu nove metode s novim radiofarmacima koji će omogućiti precizniju dijagnostiku u ranijoj fazi demencije:

- Ako uvedemo i specifični radiofarmak, kojim možemo detektovati patološke proteinske agregate u mozgu, moći ćemo da koristimo i novu terapiju u ranijoj fazi demencije, za koju je potreban PET/CT za rano uspostavljanje dijagnoze.

CIKLOTRON

Kako je nabavka radiofarmaka veliki problem, jer i pored odobrenih finansijskih sredstava proizvođači iz inostranstva nisu zainteresovani da nam ga isporučuju zbog malog tržišta u Srbiji, najbolje bi bilo da imamo ciklotron, koji proizvodi radiofarmake.

- Izgradnjom ciklotrona, mogli bismo da koristimo i brojne radiofarmake koji su nam sada nedostupni. Takođe, s obzirom na to da je neophodno da i nuklearnomedicinski centri u Nišu i Kragujevcu uvedu PET/CT tehnologiju, to bi u potpunosti opravdalo domaću proizvodnju radiofarmaka. Naime, za pojedina ispitivanja je potrebna proizvodnja radiofarmaka na licu mesta zbog kratkog perioda poluraspada (nekoliko minuta), što je, između ostalog, potrebno i za širu primenu ove metode u kardiologiji - objašnjava prof. Artiko.

- Poluvreme raspada mu je 110 minuta, tako da svaki zastoj u transportu, pa i gužve na granici, mogu da smanje količinu koja se do nas doprema. Kada radiofarmak dobijemo, on se ubrizga pacijentu koji ostaje da leži u za to predviđenoj prostoriji, a snimanje se obavlja posle 45-60 minuta. Na starom aparatu snimanje je trajalo 30 minuta, dok se na novim može završiti za 18 minuta. Zbog vremena poluraspada, s postojećom količinom radiofarmaka, koja nam se redovno dnevno doprema, rasporedom na tri aparata i kraćim vremenom snimanja, manje se vremena izgubi i time postiže efikasnije korišćenje postojećeg radiofarmaka, odnosno, sa istom količinom može da se uradi 15% više PET/CT snimanja - kaže prof. Artiko i naglašava:

- Nabavka dva nova PET/CT aparata predstavlja veliki napredak u dijagnostici, pre svega malignih oboljenja. Tako je broj trijažnih pregleda, odnosno zakazanih pacijenata, za naredni period povećan sa 123 na 194 (za 37%) u odnosu na jun, kada smo imali samo jedan aparat star 15 godina. Takođe, broj PET/CT snimanja u avgustu, kada smo počeli da radimo na novim aparatima, povećan je na 270 u odnosu na 226, koliko je urađeno u junu, što znači da je urađeno 15 odsto više snimanja s postojećom količinom radiofarmaka.

Sa jednim PET aparatom radili su četiri dana nedeljno, a jedan dan, obično petak, oslobađali da bismo mogli da prezakažemo pacijente otkazane u slučaju nepredviđenih okolnosti.

- Tako su pacijenti kojima je snimanje otkazano zbog kvara na PET/CT aparatu ili zbog problema sa isporukom FDG (neuspešna proizvodnja, neuspela kontrola kvaliteta, gužva na granici, otkazivanje leta aviona) mogli biti prezakazani za prvi slobodan petak. U tim slučajevima, ugovorima se štitimo prema proizvođaču, te su dužni da nam besplatno pošalju novu isporuku, tako da nemamo finansijske posledice, ali dosad nismo uspeli da izbegnemo neprijatnost za pacijente, koji moraju ponovo da dolaze i pripremaju se za snimanje. Sada radimo svakog dana, jer s postojeća tri aparata ovi problemi mogu lakše da se prevaziđu - navodi profesorka.

Cilj im je da osim kvantiteta povećaju i kvalitet ispitivanja, uvođenjem drugih radiofarmaka.

- Tako, narednog meseca ćemo koristiti fluoroholin za dijagnostiku paratiroidnih žlezda i fluordopu za dijagnostiku neuroendokrinih tumora, a u narednom periodu i radiofaramake za širu primenu nuklearne neurologije - kaže prof. Artiko.

Za dva meseca, nakon okončanja novog tendera, krenuće se postepeno sa uvođenjem po dve isporuke radiofarmaka dnevno, što će znatno povećati broj snimanja.

- Još je na snazi ugovor od prošle godine, po kome imamo samo jednu isporuku dnevno jer smo imali jedan PET/CT aparat. Kad budemo imali isporuku u sedam sati, a zatim u 11 časova ujutru, radom na tri aparata sa 10 pacijenata dnevno moći ćemo da uradimo 25 do 30 - ističe prof. Artiko.

ŠTA JE ZAPRAVO PET/CT

Šta je uistinu PET iliti pozitronska emisiona tomografija?

- Pozitronska emisiona tomografija (PET) metoda je nuklearne medicine u kojoj ubrizgavamo radiofarmak pacijentu i pratimo njegovo nakupljanje u patološkim promenama u telu aparatom koji se naziva pozitronski emisioni tomograf. Zbog činjenice da ne vidimo dobro poziciju promena, odnosno obrise organa u kojima se radiofarmak nakupio, istovremeno se snima i kompjuterizovanom tomografijom (CT), da bismo precizno odredili gde se ta promena nalazi. Zbog se i naziva PET/CT - objašnjava prof. Artiko.

ZAKAZIVANJE

Iako je lekar specijalista preko sistema IZIS pacijentu zakazao PET, to ne znači da tada može biti i snimljen:

- Kako radimo sa jonizujućim zračenjem, najpre moramo videti u kakvom je stanju pacijent, da li je pre našeg snimanja prošao sve neophodne preglede i da li je i kad završio određene vidove terapije. Posle hemioterapije trebalo bi bar tri nedelje da prođe da bismo uradili PET, a posle radioterapije tri meseca - kaže prof. Artiko i dodaje da puštaju onoliko termina koliko mogu da urade u roku od dva, tri meseca, jer klinički nema smisla zakazivati na duži vremenski period. Zato nemaju ni uvid u to koliko pacijenata ostane bez termina za PET.

- Povećanjem broja snimanja i trijažnih pregleda, otkad radimo i s novim aparatima, skratili smo vreme zakazivanja pregleda, pa je do 20. oktobra zakazan poslednji pacijent. Nezavisno od termina na IZIS, postoje i termini za hitne slučajeve, pre svega za stacionarne pacijente u UKC Srbije, decu, VMA, koji je van sistema - navodi prof. Artiko.

Na novom PET/CT aparatu slikamo pacijentknju koju spremaju za snimanje, a u sobi s kompjuterima nam mladi lekar dr Nikola Pantić pokazuje snimke.

- Kod većine onkoloških bolesti na PET/CT aparatu možemo mnogo ranije da vidimo promene nego što bismo ih videli na običnom skeneru ili magnetoj rezonanci - pokazuje nam malignu promenu na jetri, pa kaže:

- Dok smo imali samo jedan aparat, pacijenti koji su kasnije snimani morali su dugo da čekaju, ugrožavajući svoj komfor, jer se ovo ispitivanje mora raditi na prazan stomak. To su dosta teško podnosili, posebno u kasnim popodnevnim satima. Na novom aparatu slike su bolje, nalazi precizniji, brže se snima, jednostavnije je za opisivanje. Sad mnogo jasnije možemo da vidimo fokalne zone, odnono patološke promene. Takođe, pacijenti pre dođu na red, ne čekaju do četiri po podne.

Ali nije ovde reč samo o kvantitetu, ističe prof. Artiko, već i kvalitetu:

- Dosad smo dijagnostikovali, uglavnom, onkološka oboljenja jer je to najhitnije. Sada možemo raditi više pacijenata sa infekcijama i inflamacijama, demencijom, epilepsijom....

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: