Meteorolog i atmosferski fizičar Branko Grisogono, profesor dinamičke meteorologije na Geofizičkom odseku Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, ističe da će za borbu s posledicama klimatskih promena najvažnija biti ulaganja u obrazovanje i nauku, a to pre svega zahteva promenu političkog mentaliteta.
On je za Nacional prokomentarisao vremensku situaciju kojoj smo svedoci poslednjih nedelja, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj već i u svetu. Prof. Grisogono kaže da se "intenziviranje i/ili učestalost jakih ekstratropskih i tropskih oluja nastavlja jer klimatski sistem ima progresivno sve više toplotne energije u sebi".
"Toplotna energija je u velikoj meri proporcionalna potencijalnoj energiji, pa se ova povećana potencijalna energija lakše pretvara u kinetičku energiju, što pre svega podrazumeva vetar, vertikalna kretanja i turbulenciju. I pre su postojale žestoke oluje, ali su bile ređe i više lokalizovane. Ili bi zahvatile samo jedno područje i onda bi se u letnjoj sezoni ili u bilo kojoj sezoni pojavile jednom ili dva puta", objašnjava on za Nacional.
"Međutim, mi sad to imamo, možemo reći, na skoro nedeljnom nivou. A to znači povećanu učestalost organizovanih oluja. Organizovane oluje su tzv mezoskalni kumulonimbusi, a ponekad čak i superćelijski kumulonimbusi, kakvih smo imali nekoliko leta, a počeli su i ove godine 2024.godine", kaže Grisogono.
Stručnjak je objasnio i koncept toplotne kupole, koja se u poslednje vreme sve češće pominje.
"Da, na širem području Hrvatske ređe su se pojavljivale termalne kupole, čak i u drugim delovima sveta. Međutim, to je sada, možemo reći, poluzvaničan naziv, jer dobro opisuje relevantnu sinoptičku situaciju. Dakle, kao da smo ispod rerne. Toplotna kupola nastaje zbog dugotrajnih anticiklona koji se nikuda ne pomeraju, a daleko su ili ih na tom području uopšte nema, mlazne struje, odnosno, planetarni talasi koji bi ih odgurnuli. I jednostavno onda kuvanje ostaje tu. U proseku ćemo imati sve više ovakvih sinoptičkih situacija u budućoj klimi, bar u narednih nekoliko decenija", upozorava on i naglašava da bi ova neprijatna klimatska pojava mogla dodatno da se pojača:
"Uopšteno govoreći, buduće klimatske promene mogu se sumirati tako da se kaže tamo gde je suvo i vruće biće još žešće. A gde je vlažno i ima više padavina, i tu će biti u proseku žešće. S jedinom razlikom da će se ova kišna područja verojatno smanjivati, a ove tople ili vruće oblasti će se progresivno širiti u prostoru i vremenu", kaže Grisogono.
Objasnio je i sve češće "superćelijske oluje".
"Superćelijske oluje, odnosno superćelijski kumulonimbusi, jedini su olujni oblaci koji proizvode sopstvenu rotaciju u prvobitno nepostojećoj rotaciji u vertikalnom pravcu", objašnjava prof. Grisogono.
"One proizvode najveće zrna grada, zauzimaju najveće horizontalne površine i najdublje prodiru u donju stratosferu. Razvijaju se relativno sporo, nekoliko sati, traju oko pola dana i imaju karakterističan radarski odraz poput naopako slovo S. Većina tornada potiče od superćelijskih kumulonimbusa", rekao je on za Nacional.
Takođe je upozorio da nestaju godišnja doba na koja smo svi navikli. Ubuduće će proleće, leto i jesen nekoliko puta počinjati i završavati, a deca će sankanje gledati uglavnom na televiziji.
(Kurir.rs/Nacional)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
