Noću je sam obilazio zgradu Patrijaršije i gasio zaboravljena svetla: Pre 110 godina rođen je patrijarh Pavle, simbol duhovnosti

Pre 110 godina u Kućancima, u Slavoniji, rođen je jedan od najvoljenijih poglavara Srpske pravoslavne crkve – patrijarh Pavle, koji je postao simbol skromnosti, duhovnosti i istinske posvećenosti.

- Celog života potucao se od nemila do nedraga, bez svoje kuće i kućišta. Živeći više nebom nego hlebom - kaže protođakon dr Ljubomir Ranković.

- Što je govorio to je i tvorio. Umanjen telom, bio je gorostas duhom. Svojim svetim životom bio je svetlo u tami. Osvetljavao je puteve svome narodu kroz guste tmine i pomračine, bio svetiljka koja se ne meće pod sud nego na svećnjak, da svetli svima koji su u kući. Opominjao je, dozivao rečju i životom i sebe i druge, činom i položajem bio je prvi, a živeo kao poslednji. Celim svojim živim bićem bio je učitelj smirenja - kaže on.

Gojko Stojčević, kako je bilo svetovno ime patrijarha Pavla, završio je nižu gimnaziju u Tuzli. Stanovao je kod strica u desetočlanoj siromašnoj porodici. U školi je bio sklon "predmetima gde mora da memoriše, kao što su matematika i fizika", sedeo je u klupi sa muslimanom i Hrvatom. Iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov izbor za nastavak školovanja bio je bogoslovija. Završio je šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu kojom je upravljao mitropolit Petar (Zimonjić). Bio je zapažen kao dobar pojac.

Bogoslovski fakultet u Beogradu upisao je 1936. godine, a ava Justin Popović predavao mu je dogmatiku. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine, Bogosloviju je završio. Na početku Drugog Svetskog rata izdržavao se radeći na građevinama, ali, kako je bio slabog zdravlja, otišao je u ovčarsko-kablarski manastir Svete Trojice. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenja 1948. i dobio ime Pavle. Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 1957.

U ovoj eparhiji gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Kao vladika raško-prizrenski svedočio je u UN pred mnogim državnicima, o stradanju srpskog naroda na KiM. Pisao je izveštaje Svetom sinodu o teškom položaju Srba i pravoslavne crkve na KiM. Po svojoj eparhiji je uglavnom išao peške, od Peći do Pećke Patrijaršije, od Prištine do Gračanice.

- Bio sam đak Prizrenske bogoslovije kada sam prvi put sreo patrijarha Pavla - kaže sveštenik Mihailo Vukčević iz manastira Rakovica, gde patrijarh počiva.

- Često je obilazio Bogosloviju, internat, služio liturgije. Kakav je bio tad, takav je bio i kasnije. Bio je nepromenljiv. Sećam se da smo uvek, na početku raspusta, zajedno putovali do Beograda vozom. Pomagao sam mu da utovarimo one njegove čuvene kofere, a on je mene zvao da sednem pored njega. Pamtim njegovu blagost - kaže on.

Za patrijarha SPC ustoličen je početkom decembra 1990.

Viđena je njegova svetost u šetnji ulicom i kako se vozi gradskim autobusom, kako s ranog proleća bere koprivu uz zakorovljene zidine Kalemegdana i kako sa zanimanjem zagleda u naslove novih knjiga u knjižarama duž Knez Mihajlove ulice. Viđan je na ulazu u zgradu Skupštine, Vlade, Predsedništva i Belog dvora, sa belom patrijarškom panom na glavi, a u noćnim satima viđali su ga u neverici retki prolaznici, kako sa ubogom sirotinjom i beskućnicima prilazi kontejnerima tražeći bačene cipele, stare čizme, kožnu torbu ili kakvu drugu isluženu i odbačenu stvarčicu, koja može poslužiti u njegovom kućnom rukodelju.

- Kao patrijarh nije primao platu. Živeo je od svoje skromne penzije - kaže Ranković, autor knjige „Eko čoveka“.

- Nije bio ni škrtac, ni cicija. Za sebe nije tražio ništa. Bio je čuvaran i štedljiv. Noću je obilazio veliku zgradu Patrijaršije i gasio zaboravljena svetla po hodnicima i kancelarijama. Sebi je pravio i krpio cipele, šio i prao odeću, spremao hranu. Video je to ceo Beograd i sav srpski rod. Širila se u narodu istina o "svecu koji hoda". Patrijarh se na kraju zemnoga veka telesno skućio u manastiru Rakovica, a duhovno u domu Oca Nebeskoga, i u duši i srcu svoga naroda.

Liturgija u manastiru Rakovica

Godišnjica rođenja Patriharha Pavla, 110, biće obeležena skromno. U manastiru Rakovica će danas biti služena liturgija.

- Manastir je postao mesto hodočašća pravoslavnih vernika. Dolaze i sveštenstvo i narod. Niko ne prođe pored groba a da se ne pomoli. Ovde je i njegova spomen soba, gde se nalaze njegovi lični predmeti: koferi, obućarski alat, biblioteke i mnogobrojni pokloni koje je kao patrijarh dobio tokom poseta sestrinskim crkvama - kaže otac Mihailo.

(Kurir.rs/Večernje novosti/Preneo: Đ. M.)