Očekujemo da će se istraživanje uspešno obaviti da bi se utvrdilo da li ima dovoljno te rude, rekao je Radomir Vukčević

BEOGRAD - Vlasnik kompanija "Srbija nikl" Radomir Vukčević izjavio je je da je pripremljen novi zahtev za geološko istraživanje rude nikla u Mokroj Gori i u Vardištu u Republici Srpskoj.

Očekujemo da će se istraživanje uspešno obaviti da bi se utvrdilo da li ima dovoljno te rude, da li je eksploatacija ekonomski isplativa, nakon čega bi se išlo u otvaranje rudnika i izgradnju fabrike, rekao je on novinarima na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, gde je održana debata o geološkim istraživanjima nikla u Srbiji.

Vukčević je podsetio da "Srbija nikl" ima dve koncesije na geološka istraživanja od po 100 kvadratnih kilometra na području Topole, Aranđelovca i Kragujevca, kao i na području Trstenika i Vrnjačke Banje.

Ohrabrujuće je da je struka počela da govori o tom poslu, rekao je on, pozdravljajući organizovanje okruglog stola čiji su učesnici ocenili da su Srbiji potrebna geološka istraživanja rudnih resursa jer ogromna bogatstva leže u utrobi zemlje.

Ta istraživanja, kako su istakli stručnjaci, moraju da budu u skladu sa najsavremenijim ekološkim, ekonomskim i tehnološkim standardima.

Profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu Rade Jelenković rekao je da geološka istraživanja ne utiču negativno na životnu sredinu, a da se procenjuje da su ukupni mineralni resursi nikla u Srbiji 320 miliona tona, od čega je istraženo 130 miliona tona.

On je objasnio da se u Srbiji nalaze lateritska ležišta nikla, kao i da se nakon istraživanja radi studija uticaja eksploatacije na životnu sredinu, što je javni dokument, i ukoliko se dokaže da je eksploatacija štetna po životnu sredinu, od nje se odustaje.

Jelenković je rekao da su najznačajniji mineralni resursi nikla u Srbiji u reonu Drenice na Kosovu i Metohiji, na Kopaoniku, u Šumadiji i u Mokroj Gori.

Procenjuje se da bi Srbija 2020. godine mogla da učestvuje u svetskoj proizvodnji nikla sa 1,15 procenata, dodao je on.

Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković rekla je da niko nije uplašen činjenicom da se istražuje, već zbog toga što se novac za istraživanja ulaže zbog eksploatacije.

Srbiji ne treba nikl i nećemo eksploataciju, poručila je ona.

Predstavnici lokalnih samouprava čija su područja potencijalna nalazišta rude nikla istakli su da traže uvid u ugovore koje je vlada potpisala sa istraživačima, kao i da sve odluke treba da se donose uz njihovu saglasnost.

U debati se moglo čuti da je Srbija još daleko od eksploatacije nikla i da su neke reakcije preuranjene.

Direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski izjavio je da ima još dosta stepenica do eksploatacije nikla u Srbiji ali da se zalaže za geološka istraživanja, kao i za eksploataciju, ako se dokaže da je ekonomski isplativa.

"Pre vremena smo počeli da reagujemo", rekao je on i zamolio za strpljenje dok se ne dođe do "zelene studije" koja će pokazati kakav je uticaj na životnu sredinu.

Spaskovski tvrdi da eksploatacija nikla ne može izazvati zagađenje voda i vodotokova.

Stručnjaci i profesori Rudarsko geološkog fakulteta su ukazali da ne treba davati unapred ocene, da treba istraživati, a da ništa neće biti pušteno u pogon ako to savremene tehnologije ne budu dozvoljavale.

Predstavnik Aranđelovca Danica Tomašević zatražila je da "Srbija nikl" upozna lokalnu vlast sa načinom istraživanja, dok advokat Igor Pantelić, zastupnik predsednika opštine Topola, smatra da lokalne samouprave o tako važnim stvarima treba da raspišu referendum.