Pravljenje klime u kojoj se širi strah da će osuđenici izaći na ulice i da će biti "smak sveta" je skupljanje političkih poena, ocenio je ministar pravde

BEOGRAD - Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je danas da povezivanje Predloga zakona o amnestiji sa imenima pojedinih zatvorenika, predstavlja "sakupljanje jefitnih političkih poena". "Zakon o amnestiji je najbolji zakon o tome do sada, ne zna za ime i prezime, to je opšti akt o milosti", rekao je Selaković novinarima u Palati Srbija gde je održana javna rasprava o izmenama i dopunama Krivčnog zakonika i Zakonika o krivčnom postupku.

Pravljenje klime u kojoj se širi strah da će osuđenici izaći na ulice i da će biti "smak sveta" je skupljanje političkih poena", ocenio je on.

Selaković je istakao da i da "oni koji su najviše kritikovali zakon, nisu iskoristili priliku da ga amandmanima poboljšaju".

Zakonom će biti obuhvaćeno 3.600 osoba, ali, kako je objasnio, to ne znači da će oni stupanjem zakona na snagu izaći na ulice. Na slobodu će, kako je naveo, biti pušteno 1.100 zatvorenika osuđenih na kazne do tri meseca zatvora. Ministar je ponovio da amnestija neće obuhvatiti izvršioce teških krivičnih dela, dela organizovanog kriminala, nasilja u porodici i silovanja.

Poslanica Demokratske stranke i bivša ministarka pravde Snežana Malović rekla je ranije da će amnestija obuhvatiti i Andriju Draškovića, i Sretena Jocića, osuđenog na 15 godina zatvora. Predloženim zakonom je predviđeno da se pravosnažno osuđeni za krivična dela oslobađaju izvršenja 25 odsto izrečene kazne, odnosno oni koji su prvi put osuđeni na kaznu zatvora od tri meseca oslobađaju se te kazne, a osuđeni na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se od izvršenja 50 odsto izrečene kazne zatvora.

Iz amnestije su izuzeti osuđeni za najteža krivična dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, za krivična dela protiv čovečnosti, polne slobode, za nasilje u porodici, zbog preprodaje droge, za krivična dela protiv ustavnog urteđenja i bezbednosti Srbije, za davanje i primanje mita, kao i za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.