Zoran Janjušević je, navodno, 1992. godine ponudio MUP-u Srbije da im proda novi aparat za prisluškivanje telefaksa, ali ga je srpska policija uhapsila. Za slušanje optuživali Labus, Koštunica, Korać...

BEOGRAD - Nakon vesti o prisluškivanju državnog vrha Srbije u medijima se pojavila i informacija Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) da je u radarskom sistemu za odbranu od grada na 16 kontrolisanih objekata otkrio oko 430 antenskih i drugih komunikacionih uređaja nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla.

Vuk Drašković "probio led"

Ovlašćena komisija zaključila je, kako se navodi u analizi RHMZ, da na većini objekata nisu pronađeni pisani tragovi o datumima montiranja, servisiranja niti namene većine pronađenih uređaja. Od devedesetih godina, mnoge ličnosti u Srbiji, posebno s političke scene u Srbiji, tvrdile su da su prisluškivane, a verovatno najdosledniji u tom smislu bio je Vuk Drašković, kao opozicioni lider devedesetih.

Predsednik Socijaldemokratske unije i narodni poslanik Žarko Korać optužio je, 2005. godine, BIA zbog prisluškivanja narodnih poslanika, novinara, ali i nekih opozicionih političara. Korać je tvrdio da su bez sudskog naloga prisluškivane 22 osobe "protivnici režima".
O navodnom prisluškivanju poslanika vođena je 2005. godine u Skupštini Srbije rasprava, pa je tada aktuelni šef BIA Rade Bulatović, odgovarajući na poslanička pitanja i spekulacije da je BIA naredila i sprovela prisluškivanje 250 poslanika, rekao da to nije istina: "BIA nije prisluškivala ni jednog, a kamoli 250 poslanika".Na pitanje poslanika da li je tačno da u Srbiji postoje neformalne grupe koje raspolažu opremom za prisluškivanje, Bulatović je odgovorio da je tačno da je ta oprema komercijalne prirode i da se može nabaviti.

Janjušević delovao i 1992.

On je međutim naglasio da BIA ne može da štiti građane od prisluškivanja njihovih poslovnih informacija, već da je njen posao da štiti državni interes. Banjalučke "Nezavisne" objavile su jula 2003. detalje iz biografije negdašnjeg savetnika premijera Srbije za bezbednost Zorana Janjuševića. On je, navodi taj list, 1992. godine, posle ponude MUP-u Srbije da im proda novi aparat za prisluškivanje telefaksa bio uhapšen u Beogradu.Po drugoj verziji nije bilo hapšenja i izvesno je da je Janjušević MUP-u Srbije prodao najmoderniji kompjuterski program za prisluškivanje razgovora sa inostranstvom, koji je navodno BiH pre ratova devedesetih razvila u saradnji sa Slovenijom.

Kako je tada navedeno za taj softverski program postajalo je uverenje da je uništen nakon boravka specijalne policije RS u objektu škole MUP-a na Vracama.Tadašnji lider G17 plus Miroljub Labus prozvao je jula 2003. Janjuševića kao "faktičkog šefa Državne bezbednosti".
"On upravlja Državnom bezbednošću. Upravljao je i u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđic, a i danas to radi", rekao je Labus.Kada je tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica juna 2002. smenio načelnika generalštaba VJ Nebojšu Pavkovića, ovaj je odluku o smeni prvobitno odbio, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a zatim je izjavio da je smenjen zato što je juna 2001. odbio Koštuničino naređenje da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije, odakle je, kako je ovaj tvrdio, bio prisluškivan. Anketni odbor Narodne skupštine Srbije kasnije je zaključio da takvog prisluškivanja nije bilo, kao i da su Koštunica i njegovi savetnici ovakvim naređenjem prekršili Ustav.

Sofisticirana oprema za ilegalno prisluškivanje koristi se danas u najrazličitije svrhe, od polaganja ispita, pa do industrijske špijunaže, što nesumnjivo znači da su mogućnosti za takozvane "krupne igrače" neiscrpne.Kada je maja 2011. uhapšen Ratko Mladić prvu informaciju o tome objavio je internet portal zagrebačkog Jutarnjeg lista, na osnovu čega su se pojavile špekulacije da su hrvatski mediji to saznali prisluškivanjem komunikacije Vladimira Vukčevića, što je on negirao.Nedavno je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović lider stranke "Zajedno za Šumadiju", nakon višenedeljnog sukoba sa čelnicima policije u tom gradu podneo i krivičnu prijavu protiv njih navodeći kao jedan od problema i prisluškivanje.Juna ove godine zaštitnik prava građana Saša Janković izjavio je da se broj zadiranja u privatne Internet i telefonske komunikacije građana od strane službi bezbednosti meri cifrom od više hiljada.Janković je tada rekao da on i poverenik za informacije Rodoljub Šabić redovno dobijaju informacije o broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i Internet komunikacije građana.Po Jankovićevim rečima "preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući".

Na objektima RHMZ oko 430 "divljih" uređaja

Razmere ilegalnog prisluškivanja u Srbiji otkrio je nehotice Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) istražujući stanje u kome se nalaze radarski sistemi za odbranu od grada, a na 16 kontrolisanih objekata otkriveno je oko 430 antenskih i drugih komunikacionih uređaja nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla. Budući da radarski sistemi na celoj teritoriji Srbije rade svaki za sebe i nisu povezani u jednu celinu, ali i da veliki problem predstavlja instalirana komunikaciona oprema na radarima, RHMZ je osnovao posebnu komisiju 2009. godine. Zadatak te komisije bio je da proveri instaliranu komunikacionu opremu na svih 13 radarskih centara, kao i na meteorološkoj stanici Kopaonik, zgradi RHMZ i objektu Zeleno brdo.

Prema zaključcima komisije, na većini objekata nisu pronađeni pisani tragovi o datumima montiranja, servisiranja i namene većine svih pronađenih uređaja. Na kontrolisanih 16 objekata identifikovano je više od 430 antenskih uređaja kao i druga komunikaciona oprema - primopredajne radio-stanice, računarske mreže sa serverima, modeli i neidentifikovani elektronski uređaji nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla, navodi Politika.Pored legalno postavljenih antena MUP-a, BIA i Vojske Srbije, više od 300 antena je nelegalno postavljleno, odnosno nema dokaza da za to postoji pravni osnov. Jedan broj tih uređaja koji mogu služiti za prisluškivanje, postavjen je odmah pored antene BIA i MUP-a.Ono što posebno zabrinjava jeste da niko ne zna odgovor na pitanje ko to može da nelegalno postavi antene i komunikacijsku opremu pored radara RHMZ. Zabrinjava i to što povodom ovog izveštaja komisije RHMZ niko nije reagovao. Da li je RHMZ uopšte i obavestio MUP, BIA i vojsku Srbije o rezulatima komisije?

Ilegalno prisluškivanje intenzivno poslednje tri godine

Inače, radari RHMZ-a prešli su nedavno u nadležnost MUP-a Srbije.Načelnik Uprave za upravljanje rizikom Sektora za vanredne situacije Branko Jovanović, neposredno zadužen za 13 radarskih centara preuzetih od RHMZ, rekao je da ne zna ništa o spornim antenama i komunikacijskoj opremi.
"Kada smo preuzimali radare, na lice mesta izašle su centralna komisije MUP-a i RZMH i popisivali šta sve prelazi u našu nadležnost. Nikad me niko nije obavestio da postoje ilegalno postavljene antene ili komunikacijska orema, niti je evidentirano u papirima. Ono što postoji kod nas su samo uređaji MUP-a, Vojske, BIA i telekomunikacionih kompanija", rekao je Jovanović. Navodi se da iz BIA nije dobila odgovor na pitanje da li su obavešteni o ovom i da li je nešto urađeno. U RHMZ-u su Politici obećali da će redakcija danas da dobije odgovore.

Druga stvar koja zabrinjava kod ilegalnog prisluškivanja jeste što se sofisticirana oprema može pronaći čak i preko malih oglasa u Srbiji, navodi list. Poverenik za informacije od javnog značaja koji je ujedno i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da već tri godine upozorava na probleme ilegalnog prisluškivanja, kao i na činjenicu da je u ovoj zemlji uvoz opreme za tajno snimanje i prisluškivanje potpuno slobodan i nekontrollisan.Sofisticirana oprema za ilegalno prisluškivanje koristi se za sve i svašta - od polaganja ispita, pa do industrijske špijunaže. Izgleda da se sada koristi i za prisluškivanje državnog vrha, konstatuje list.