Batine su bile svakodnevica. Tukli su nas bejzbol palicama, a prve noći su mi slomili10 rebara, priseća se Milorad Blagojević

BEOGRAD - Horor.
- Nisam zadovoljan presudom. Oni nikada neće biti adekvatno osuđeni. Nikad neće dobiti dovoljno veliku kaznu za zverstva koja su mi počinili u logoru Kerestinac. A moja jedina krivica beše, kako su mi rekli kad su me uhapsili, što mi „ne valjaju“ ime i prezime - kaže na početku razgovora za Kurir Milorad Blagojević, zatvorenik zloglasnog logora Kerestinac, u kojem su civili prebijani, mučeni elektrošokovima, silovani, zbog čega su petorica hrvatskih vojnika prošle nedelje osuđena za ratni zločin i dobila ukupno osam i po godina zatvora.

Blagojević je bio jedan od svedoka na suđenju, a pred sudijom i porotom ponovio je strahote koje je proživeo za mesec dana, koliko je bio u Kerestincu - od 27. januara do 26. februara 1992.

- Čim su nas transportovali u Kerestinac, bilo nas je ukupno sedmorica, poređali su nas uz zid, tražili da podignemo ruke iznad glave. Nekoliko vojnika stalo je iza nas. Počeli su strahoviti udarci - bejzbol palicama, rukama, nogama. Tukli su po rebrima i tabanima.

Slomili su mi deset rebara, a kada sam pao, prišli su i počeli da me šutiraju. Okretao sam se ukrug. Od jedne do druge čizme - seća se Blagojević dolaska u zatočeništvo.

- Te noći nisam smeo da legnem, stajao sam pridržavajući se za cevi. Bol je bio nepodnošljiv. Međutim, prave strahote Kerestinca osetio sam kada su me odveli u sobu za mučenje, bez prozora, sa jezivim spravama. Zvali su je laboratorij. Zakačili su me lisicama za cev, jednu žicu provukli su ispod lisice, drugom kroz koju je prolazila struja pekli su me svuda po telu. Posle nekog vremena izgubio sam svest, a njihovo iživljavanje trajalo je gotovo ceo sat. Tada sam prvi i jedini put koliko sam bio u zarobljeništvu poželeo da se ubijem.

Misteriozno, kako je prebačen iz zatvora u Gospiću u logor Kerestinac, tako je i vraćen.

Posle dva dana odveden je na razmenu kod Knina. Od tad je prošlo 20 godina, a uznemirujuća sećanja ne blede.

Viktor - čovek među zverima

Blagojević je zbog svega što je preživeo tužio državu Hrvatsku, a pred sudom je rekao da je spreman da se odrekne nadoknade u zamenu za slobodu jednog od osuđenih vojnika Viktora Ivančina.

- On je jedini među zverima bio čovek. Kad bi me izveli da me tuku, on je za razliku od drugih koji su tukli po rebrima i glavi udarao tamo gde najmanje boli. Morao je da radi to što rade svi, ali je jedini pokazao samilost. Jedne noći, pijani vojnik me je izveo ispred ćelije i stavio mi nož pod grlo, dok su se dvojica njegovih drugara smejala u ćošku.

Mislio sam da mi je to kraj, a onda se pojavio Viktor, odgurnuo tog pijanca i vratio me u ćeliju - kaže Blagojević.