Amnestijom obuhvaćeno oko 3.600 osuđenika, od ukupno oko 8.000 koji su zaključno sa današnjim danom pravosnažno osuđeni

BEOGRAD - Prvih 1.300 osuđenika moglo bi da se nađu na slobodi najranije u četvrtak, pošto je danas stupio na snagu Zakon o amnestiji, rečeno je u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave.

Uprava do ponedeljka treba nadležnim sudovima da dostavi spiskove sa imenima osuđenih koji treba da se oslobode izdržavanja kazne do tri meseca zatvora, odnosno onih koji su izdržali pola kazne od šest meseci.

Sudovi će u svakom pojedinačnom slučaju doneti odluku o ispunjenosti uslova za amnestiju na koju može da se uloži žalba u roku od tri dana, tako da bi, kako navode u Upravi, prvi osuđenici mogli da se nađu na slobodi najranije u četvrtak.

Što se tiče, još oko 2.300 osuđenika kojima se kazna umanjuje za četvrtinu - 25 odsto, shodno Zakonu o amnestiji naći će se na slobodi kada se za to steknu uslovi. I u njihovom slučaju zatvori će preko Uprave sudovima dostaviti dokumenaciju na osnovu koje će biti doneta odluka o njihovom puštanju na slobodu.

Amnestijom je obuhvaćeno oko 3.600 ljudi, od ukupno oko 8.000 ljudi koji su zaključno sa današnjim danom pravosnažno osuđeni za krivična dela predviđena Zakonom.
Zakon ne predviđa amnestiju osuđenih za najteže oblike teških krivičnih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, kao što su pripadnici "zemunskog klana", zatim dileri droge, silovatelji, nasilnici, ratni zločinci, počinioci koruptivnih krivičnih dela, teroristi…

Amnestiji ne podležu ni povratnici u izvršenju krivičnih dela, odnosno lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.

U srpskim zatvorima sada se nalazi oko 11.500 pritvorenih i zatvorenih lica, dok su kapaciteti nešto veći od 7.000 mesta. Amnestijom će se povećati mogućnost da se u zavodima, na bolji i efikasniji način vaspitno i preventivno deluje na osuđenike kako ne bi činili krivična dela nakon izlaska na slobodu, rekao je ranije u interjvjuu Tanjugu pomoćnik ministra pravde Milisav Čogurić.

Amnestija bi , kako je naveo Čogurić, trenutno dovela i do direktne ekonomske uštede od 127 miliona dinara, dok bi dugoročno posmatrano smanjenje budžetskih troškova bilo oko 800 miliona dinara.

Zakon o amnestiji predviđa da se lica, koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca, oslobađaju od izvršenja kazne zatvora u celini.

Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se od izvršenja polovine izrečene kazne zatvora.

Takođe, osobe koje su pravnosnažno osuđene za krivična dela, koja su propisana zakonima Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo, imaće pravo na oslobađenje od izvršenja četvrtine izrečene kazne zatvora.

Osuđeni koji su navršili 70 godina biće amnestirani sa četvrtinom kazne, iako se nalaze u grupi onih na koje se amnestija ne odnosi. Poslednja amnestija u Srbiji bila je 2001. godine. Taj zakon o amnestiji nije obuhvatio samo osuđena lica po osnovu dva najteža krivična dela. Od 6.000 osuđenih lica koja su u tom trenutku izdržavala zatvorsku kaznu, amnestijom je bilo obuhvaćeno 4.200.