Okvirom kvalifikacija definišu se nivoi obrazovanja i ishodi učenja, odnosno šta student treba da zna i šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koju je strekao na određenom nivou obrazovanja, kaže Srđan Stanković

BEOGRAD - Nacionalni savet za visoko obrazovanje proslediće početkom naredne godine Ministarstvu prosvete predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) čime će biti rešen problem oko 60.000 studenata kojima su izdate bolonjske diplome sa zanimanjima kojih nema u zvaničnim registrima.

Predlog je urađen još pre dve godine, ali se nije znalo ko je nadležan za njegovo usvajanje, rekao je predsednik Saveta Srđan Stanković i istakao da je najnovijim izmenama zakona predviđeno da NOK donosi Ministarstvo prosvete, na predlog Saveta.

Okvirom kvalifikacija definišu se nivoi obrazovanja i ishodi učenja, odnosno šta student treba da zna i šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koju je strekao na određenom nivou obrazovanja, objasnio je prof. Stanković.

Tim pravilima biće otklonjene dosadašnje nedoumice ko je na kom nivou, da li je VII-1, bečelor ili nešto treće, a krajnji je cilj uklapanje studenata u tržište rada.

U vezi sa NOK je i lista zvanja, koja takođe treba da bude inovirana.

"Bolonja" je uvela zanimanja, poput poslovnog psihologa, mastera prostornog planiranja, sajber forenzičara, kojih ranije nije bilo u registirma, pa su u službi za zapošljavanje i poslodavcima ovi ljudi teško vidljivi, jer nije jasno šta umeju da rade, pošto nema zvaničnog objašnjenja koje kompetencije njihova diploma nosi.

Navodeći da Savet sada ima jurisdikciju nad izmenama liste zvanja, prof. Stanković je istakao da je kod nas postojala navika da kada neko, na primer, završi master, njegovo zvanje u sebi sadrži čitavu predistoriju svega onoga što je do tada postigao tokom u obrazovanju.

"Veliki je problem kada neko, na primer, završi bečelor iz biologije i ode na informatiku da upotpuni znanje iz te nauke. Šta je on po svom zvanju, kod nas je teško reći", kazao je prof. Stanković i naveo da se u svetu to jasno definiše.

"Tamo neko može da bude bečelor iz jedne oblasti, master iz druge. Ne mora neko ko je, na primer, doktorirao na ETF-u uopšte da bude inženjer elektrotehnike. To može da bude matematičar koji je završio četiri godine matematike, bečelor, pa je završio master na mašinstvu i došao na elektrotehniku i doktorirao iz oblasti koja je direktno vezana za nešto sto je studirao ranije", objašnjava prof. Stanković.

"Svaki stepen treba da ima svoje ime i da to tako ostane", smatra Stanković koji je ukazao na veliki problem s nastavničkim zvanjima za srednje škole.

Konkretno, ako profešor elektrotehnike hoće da predaje te predmete u srednjoj školi, mora da ima odgovarajuća znanja iz pedagogije, metodike. Ako ta znanja stekne na filozofskom fakultetu, šta je on po zvanju, završio je elektrotehniku, ali filozofski fakultet ne može da mu izda diploma iz elektrotehnike.

Normalno bi bilo da se kaže šta je završio na elektrotehnici, a šta na filozofskom, pa neka poslodavac vidi da li mu to odgovara", smatra Stanković.

Govoreći o NOK-u, Stanković je istakao da on olakšava priznavanje kvalifikacija i mobilnost u okviru zemlje, kao i među zemljama evropskog obrazovnog prostora i šire.

Savet bi u februaru naredne godine trebalo da prosledi predlog NOK-a, rekao je on i naveo da je veoma važno formirati i okvir kvalifikacija za douniverzitetsko obrazovanje. Ti okviri treba da budu međusobno usklađeni , ali i usaglašeni sa evropskim, jer, kako je profesor podsetio, idemo na evropsko tržište.

Stanković je ukazao na primetan nedostatak adekvatne stručne podrške, smatrajući da u resornom ministarstvu treba da postoji služba koja bi se isključivo bavila okvirom kvalifikacija.